ЗБИРКА ЗА МЛАЂИ НЕОЛИТ И ЕНЕОЛИТ
Винчанска популација потиче из другог таласа миграција са западних обала Мале Азије. Временом се стапала, без изразитих конфликатa, са затеченим становништвом старчевачке заједнице, градећи надземне групе кућа, а поједина насеља окружујући рововима.
Преиспитивање материјалних вредности унутар познонеолитских заједница означило је почетак социјалног раслојавања и издвајање појединаца који су поседовали оно што други нису били у позицији да набаве. Услови за стварање тако сложених друштава на нашем тлу, сличних савременом добу, управо потичу из дугог процеса ових промена захваљујући миленијумском развоју винчанског света без изразитих тензија. Стечена искуства о рафинираној изради керамичких посуда црноуглачане површине унапредили су увођењем нових материјала у свакодневни живот. Открили су и развили технологију добијања бакра остављајући цивилизацији у наслеђе богато искуство познавања својстава металних руда.
Винчанска заједница је акумулирала знања из прошлости самостално остваривши идеју индустријског умножавања и рециклирања метала, импулса нове технолошке револуције који су хиљадама година доцније обележили свет који почива на раду машина.
ХРОНОЛОШКИ ОКВИР
Збирка садржи експонате и студијски материјал који потиче од средине 6. до краја 4. миленијума п.н.е, доба позног неолита, прелаза у бакарно доба и дуг период увођења метала у свакодневни живот. Период трансформације прати се кроз материјалну културу винчанске продукције, затим комплекса Бубањ-Салкуца-Криводол, преко артефаката потиске, тисаполгарске, баденске и костолачке, до коцофени и вучедолске културе.
ФОРМИРАЊЕ ФОНДА
Захваљујући вредним налазачима из периода Кнежевине Србије у другој половини 19. века, када се формално стварају први услови за организацију заштите културног наслеђа, залагањем повереника, од телеграфиста и ратара, до апотекара и учитеља пронађени предмети се шаљу у Народни музеј са жељом да буду сачувани.
Прво велико и систематско ископавање неолитског насеља Винча поред Београда је једно од најзначајнијих. и дуги низ година представљало је окосницу фонда. Затим следе Српски Крстур на северу Баната, Арадац и Ботош код Зрењанина, као и велики број истраживања после Другог светског рата, од Злокућана и Предионице на југу, преко долине Велике Мораве (Дреновац, Црнокалачка бара, Селевац) до локалитета Збрадиле у Ђердапу.
У последње три деценије кроз осмишљене тематске пројекте истражују се насеља:
- Беловоде код Петровца на Млави и
- Плочник код Прокупља
АРТЕФАКТИ:
Збирка је позната по изванредним примерцима глинених фигурина с људским и анималним представама, керамичким посудама, од минијатурних дечјих играчака, мерица за течност и зрнасту храну, до волуминозних питоса за чување житарица. Распон алата од камена, кости и рога је предмет вишегодишњих проучавања и пројеката, како због богатих колекција, тако и због научног значаја за регион. Украсни предмети, од привезака и дугмади, до наруквица од Spondylus шкољки из удаљених подручја, перли, и апликација од камена и кости, такође су важан сегмент Збирке. Делови украсне архитектонске пластике и моделованих глава говечета у глини, свакако импресивног симболичног значења везаних за дом, потичу са Винче и Дреновца. Велики број бакарних секира и длета, посебно оних тзв. плочничког типа, оставе бакарног алата с Плочника, перле од малахита, узорци руда и шљаке са Беловода, као и новоустановљена подзбирка камених сировина са територије Србије, представља посебност инвентарног и студијског дела Збирке за млађи неолит и енеолит, моћни ресурс за реализацију сета форензичких анализа, све присутнијих и неопходних поступака у савременој археолошкој пракси.
Кустос: др Јелена Марковић, виши кустос
Прочитајте више
