Хронолошки оквир

Праисторијски налази Збирке Ђердап припадају једнослојним и вишеслојним локалитетима, насељима и некрополама опредељеним у време од палеолита до млађег гвозденог доба.

Формирање фонда

Збирка Ђердап, која се чува у Археолошком музеју Ђердапа, једна је од најрепрезентативнијих систематски прикупљених археолошких збирки у Србији. Резултат је вишедеценијских истраживања регије Гвоздена врата.

Издвајају се велике целине које потичу са истраживања локалитета:

Културна динамика Ђердапа

Докази о развоју различитих култура, од најранијих насеобина који припадају култури Лепенског Вира, преко првих седелачких култура у којима су сточарство и земљорадња били основа економског развоја, те култура које постепено савладавају технологије прераде метала чине праисторијски сегмент Збирке Ђердап. Уз изузетне налазе мезолитског периода, Збирка Ђердап посебно је занимљива по налазима бронзанодопског периода (Дубовачко-жутобрдска култура) и периода гвозденог доба, када је једно од важних жаришта промена управо подунавски простор. Прелазни период, односно прва фаза гвозденог доба, од 10. до 8. века пре н. е., представљена је налазима Гава културе, црноглачаном керамиком изузетног квалитета. Нови културни комплекс доминантан до средине првог миленијума пре н. е., Босут–Басараби, краткотрајно прекида продор скитских племена, видљив и у ђердапском подручју. Изузетно важни су и налази латенског периода, од првог продора Келта у средње Подунавље, до римских освајања овог подручја.

Артефакти

Разноврсност култура, динамичне промене које карактеришу област Ђердапа, огледају се и у разноврсном садржају праисторијског сегмента Збирке Ђердап. Највећи број налаза чине керамичке посуде, алатке и оружје од глачаног и окресаног камена, кости и рога, те различитих метала, коњска опрема, фигурине и други култни предмети, а посебно разноврсан је накит.

Кустос: Гордана Грабеж, виши кустос

g.grabez@narodnimuzej.rs

Прочитајте више