Хронолошки оквири

Збирка српске средњовековне и византијске уметности садржи уметничка дела и предмете настале у средњовековној Србији и византијском свету, у периоду од 7. до 16. века. По свом саставу је највећим делом историјско-уметничка колекција, карактеристична по репрезентативним делима која припадају главним токовима српске средњовековне и византијске уметности, пореклом често из задужбина владара и црквених великодостојника.

Артефакти

Монументална уметност представљена је архитектонском скулптуром (Бањска, Свети Арханђели), и фрескама које сведоче о развоју уметности од почетака српске државе (Ђурђеви Ступови), преко дела из 13. века која чине врхунац уметности источнохришћанског света (Градац), до разноврсног сликарства 16. столећа (Богородица Љевишка, Жича, Пећка Патријаршија, Свети Арханђели).

Већина икона која припада Збирци датира из 14. века, од којих би посебно требало истаћи охридску Двојну икону Богородице Одигитрије и Благовести. Из друге половине 16. века истиче се Икона св. Симеона и св. Саве.

Једно од највреднијих културних добара у Збирци је Мирослављево јеванђеље (крај 12. века), које се од 2005. године налази на UNESCO листи Памћење света.

Међу најзначајнијим предметима су и емајлне плочице из манастира Хиландар (11. век), прстен краљевића Радослава (1219-20), прстен краљице Теодоре (до 1322), одежда цара Ивана Александра (1331-71). Због раритетности требало би поменути и сачуван профани текстил.

Кустос: Александра Нитић, виши кустос

a.nitic@narodnimuzej.rs