Кићење невесте Паје Јовановића

 

 

Кићење невесте је једно од најпознатијих дела Паје Јовановића.  Настало је у време уметникових интензивних путовања и боравака по Балкану, у првој половини осамдесетих година XIX века. Откупљено је за Народни музеј 1935. године, посредством Министарства иностраних дела Краљевине Југославије

Ведра, фолклорно живописна, беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, ово дело је једно од најбољих Јовановићевих радова како овог периода, тако и у целини. У ширем контексту, ова слика Паје Јовановића у себи садржи све релевантне одлике поетике академизма и према томе је, заједно са другим Јовановићевим делима из овог периода, пресудно утицала на развој српског реалистичког сликарства крајем XIX  века.

Паја Јовановић, Кићење невесте

Паја Јовановић, Кићење невесте

Позната је  и друга верзија ове теме, али нажалост само по опису из литературе. На тој слици су око невесте две жене које је ките, док је са леве стране приказана мајка како склопљених руку од радости плаче. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, на којој стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести (видети: Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 119).

У литератури слика се појављује и под називима: „Невеста“, „Ките младу“, „Опрема младе“.

Све информације о конзерваторско-рестаураторском поступку можете пронаћи у чланку мр Софије Кајтез:

Кајтез Софија, „Кићење невесте Паје Јовановића: техничка анализа , конзерваторско-рестаураторски третман и нове костатације,“ Између естетике и живота: представа жене у сликарству Паје Јовановића, уредници Мирослав Тимотијевић и Лидија Мереник, Галерија Матице српске, Нови Сад, 2010., 267-289.

Литература:

Прочитајте више