Потрага за балканским кременом

 

Више од једног века археолози себи постављају питање о томе како је изгледао прелаз од живота ловаца и сакупљача ка седелачком начину живота, који је поред низа нових искустава подразумевао и обраду земљишта и добијање приноса. У том скупу промена, који се одвијао од VIII до краја VI миленијума пре н.е, једну од најмаркантнијих нових појава представља употреба кремена са светлим тачкама, моћни маркер процеса неолитизације југоисточне Европе.

На територији Бугарске, јужне Румуније, Србије и северне Грчке, кремен жућкасте, повремено зелене боје, са белим тачкама, високог квалитета, постао је веома употребљавана сировина за израду издужених сечива са ивицама које су, по правилу, на исти начин модификоване. Идеја о јединственом стилском изразу, који су наметнули највештији мајстори снажног производног центра, веома је примамљива и актуелна. У археологији до сада није довољно потврђена. Ни изблиза није лако доћи до решења порекла атрактивног камена и његових производа. Једнима се чини да је на територију Србије стизао издалека, из околине Никопола и Лудогорја у северној Бугарској, док се други залажу за локалнo коришћење овог материјала. Трећи, пак, заступају гледиште о посредној трговини, о размени од насеља до насеља, тако да свака теорија има делимично покриће у чињеницама.

Зашто постоји толико различитих ставова? До сада примењиване анализе нису дале довољно података о томе да ли кремен из северне Бугарске одговара сировинама на ранонеолитским налазиштима на Балканском полуострву и матичној територији, и обрнуто, где су депозиције овог материјала када се посматрају артефакта на насељима. Када се дода терминолошка конфузија коју су створили археолози дајући различите називе (Dobrudzha flint,silex balkanique,silex blonde, Flint of pre–Balkan Platform или најпогоднији и опште усвојен Balkan Flint), одговор на питање и даље остаје магловит.

На неолитском насељу Лепенски Вир, две трећине камених сировина чини балкански кремен. На овом налазишту, чији се већи део мобилијара чува у Народном музеју у Београду (као и онај са насеља Старчево, Течић и Беловоде), налазе се сви елементи комплетног процеса производње, од донете сировине до крајњег изгледа алатке. Одакле су стизале  лоптасте нодуле кремена није јасно ни после четири деценије истраживања. Упорним обиласцима залеђа Лепенског Вира и Ђердапа, до данас нису потврђени слојеви силицијских материјала оваквог изгледа и састава. У истом периоду, у централном делу данашње Србије, на Гривцу и Благотину, балкански кремен је цењена сировина, али заступљена десетим делом укупних налаза. На нашој територији до сада нису откривена места његове експлоатације.

Иако без тражених одговора, археолози јасно поручују: балкански кремен је једна од најважнијих реакција становништва у процесу неолитизације, то је материјал престижа. Ко је био близу извора сировина диктирао је услове размене и трговине. Од ове чињенице крећу све потоње расправе, а археологија може да преузме улогу динамичког штива. Замислите уместо тачака на мапи насеља раних земљорадника, сусрете људи поводом преузимања камених груменова, транспорт дуж Дунава или стазама брдских превоја, рад мајстора који по виђеном узору израђују слична сечива… Делом подсећа на свет у коме живимо.

Литература:

др Вера Богосављевић Петровић

музејски саветник

Прочитајте више