Беловоде

Археолошки локалитет Беловоде налази се у атару села Велико Лаоле, у близини Петровца на Млави, око 130 км југоисточно од Београда. Ископавања се врше од 1994. године у оквиру пројекта „Археометалургија Винчанске културе“, у сарадњи са Народним музејом у Пожаревцу и Завичајним музејом у Петровцу на Млави. У истраживањима сарађује и Археолошки институт Лондонског универзитета (University College London). Руководилац ископавања је мр Душко Шљивар из Народног музеја у Београду (d.sljivar@narodnimuzej.rs).

Материјал пронађен на Беловодама сведочи о дугој окупацији овог простора, од самих почетака Винчанске културе. Апсолутно датовање локалитета је од 5300/5200. до 4600. године пре нове ере. Винчанска култура припада млађем каменом добу – неолиту, иако појава металургије указује на почетак енеолита (бакарног доба).

Куће у којима су неолитски становници Беловода живели, нису биле великих димезија и углавном су имале само једну просторију. Према површинским налазима претпоставља се да су насеља била организована у редове. До сада су истражене две целе основе кућа и неколико делова ових објеката, а занимљиво је да у истраженим кућама нису нађене пећи или огњишта. Уједном објекту је пронађен фрагмент мангала, преносивог керамичког огњишта, што указује на његову могућу употребу за спремање хране у лошим временским условима. Треба напоменути да су на локалитету нађене пећи, али се оне не могу са сигурношћу везати за куће.

За већину локалитета Винчанске културе карактеристично је узгајање житарица и гајење стоке, и такав је случај и на Беловодама. Становници су живели у једном насељу, генерацијама, обрађујући земљу, гајећи животиње, ловећи, сакупљајући дивље плодове, правећи предмете који су им били потребни за обављање свакодневних активности. Треба напоменути да је вероватно велики део предмета био и од коже и од дрвета, који нису очувани. Широк је дијапазон посуда које су правили од глине, тегова за ткачки разбој, амулета, перли, као и ритуалних предмета попут, жртвеника, ритуалних посуда и фигурина које имају људски, животињски облик, или представљају мешавину две врсте. Управо због широке употребе глине као материјала, неки стручњаци неолит називају и добом глине.

Занимљив је податак добијен на основу обраде животињских костију, а примећен је и на животињским фигуринама са Беловода. Наиме, овде су узгајане две врсте говечета. Једна је домаћа, док је друга врста увезена с Истока, што нам говори о постојању трговине, размени и комуникацији са суседним територијама и популацијама. Ипак, најбитнија ствар која се везује за Беловоде јесте најраније топљење бакра у Европи, о чему сведоче један калуп и шљака и згура (нуспроизводи топљења метала). Издваја се налаз делтоидног привеска од малахита, јединственог на европском континенту. Беловоде су, за сада, најстарије налазиште у Европи, на коме је доказано рударство и металургија бакра. Овим се локалитет Беловоде сврстава у један од металуршки најбитнијих локалитета.