Утврђење – castrum – у склопу дунавског лимеса идентификовано као „станица код катаракта“ Дијана. Систематским истраживањима, која се спроводе континуирано од 1978. до данас, откривен је велики број објеката у унутрашњости логора. Такође и сви основни елементи фортификације, укључујући и периметралне зидове који су се пружали до Дунава штитећи пристаниште, као и део југозападне некрополе. Земљано утврђење подигнуто је у време Флавијеваца, а камено у време Трајана, које је, уз различите обнове, адаптације и изградње нових објеката, у пет основних грађевинских фаза, постојало до краја 6. века. Руководилац истраживања је Јелена Кондић (amdj@narodnimuzej.rs).
Дијана је једно од најважнијих утврђења лимеса Горње Мезије, односно, од административних реформи Диоклецијана и Константина почетком 4. века, провинције Приобалне Дакије. Подигнуто је на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сипа, у близини Кладова. Прво камено утврђење већих димензија (140×136 м) везује се за Трајанове грађевинске активности, и завршено је када и прокопавање Сипског канала (101. године), паралелног с Дунавом, којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу.
Средином 5. века каструм разарају Хуни, а око 530. године обнавља га цар Јустинијан. Утврђење је поново разорено у време аваро-словенских упада крајем 6. и почетком 7. века, када престају сви трагови његовог коришћења. Поред остатака бедема са капијама и кулама, у унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке, латрина и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Изван бедема утврђено је постојање светилишта посвећеног Јупитеру Долихену, истражени су остаци мартиријума и дела некрополе, као и дела насеља које се простирало западно од војног логора. Истражени објекти су конзервирани.
Покретни налази откривени током досадашњих археолошких истраживања, разноврсни предмети за свакодневну употребу – утилитарне и луксузне керамичке, стаклене, бронзане посуде, светиљке, алатке, оруђа, скулптуре од мермера и бронзе, раскошна архитектонска пластика, показују да је, поред улоге везане за заштиту и одбрану канала, током шест векова на Дијани, рановизантијском Занесу, постојао и значајан економски центар са луком и пристаништем. Део налаза представљен је у оквиру поставке Археолошког музеја Ђердапа.
Прочитајте више