Међу изузетним постигнућима која је током свог осмогодишњег боравка у Србији учинио Јован Стерија Поповић, био је и апел државним надлештвима који је расписао као Министар просвете, да прикупљају и достављају старине оснивајући тако, давне 1844. године, колекцију Музеума српског.
Препознавање значаја прикупљања и чувања значајних сведочанства материјалне културе из прошлих епоха заједнички је именитељ свих 175 година трајања Народног музеја, а континуирано проналажење нових сазнања и приступа, бриге и представљања заједничког културног наслеђа још је једна од специфичкости које су обележиле дугу прошлост наше најстарије музејске установе.
У петак 10. маја 2019. у 13 часова свечано ће бити обележена јубиларна 175. годишњица од оснивања првог државног музеја у Србији, Народног музеја у Београду. Тим поводом ће у музејском Атријуму бити отворена камерна изложба Петар Убавкић – дела из збирке Народног музеја у Београду, симболично подсећајући да је управо изложба Убавкићевих радова била међу првима које је за јавност организовао Народни музеј, отпочињући богату изложбену делатност. Његов опус састојао се од приближно 80 радова, од којих је до данас сачувано тридесетак.
Током 175 година Народни музеј је дванаест пута мењао место боравишта, увећавао и систематизовао збирке, бивао унапређиван многим радним и животним годинама многих познатих и мање знаних музеалаца, пролазио кроз године славе и губитака, просперитета и криза – непрекинуто трајући.
За многе међу нама Народни музеј представља нарочит, често личан и посебан доживљај. За некога је Музеј репрезентативно здање на Тргу републике, док неки међу нама у Музеју виде лица и постигнућа прегалаца заштите културног наслеђа. Вероватно највише има оних који Музеј идентификују кроз најзначајнија културна добра која су нам оком 175 година поверена на чување. Народни музеј тако чине препознатљиве монументалне скулптуре са Лепенског Вира (7. миленијум пре наше ере), винчанске фигурине (6-5. миленијум пре наше ере), колица из Дупљаје (16. век пре наше ере), златне маске из Требеништа (6. век пре наше ере), остава сребрних посуда из Јабучја (1. век наше ере), Београдска камеја (4. век), бронзани Портрет Константина Великог (4. век), Мирослављево јеванђеље (12. век), први новац кован у Србији краља Радослава (13. век), средњовековне фреске и иконе из православних манастира и цркава, бројна уметничка дела српских и југословенских аутора, попут Стеве Тодоровића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића (19. век), Надежде Петровић, Саве Шумановића или Ивана Мештровића (20. век), као и изванредна дела уметника из европских држава, попут Карпача, Рубенса, Гвардија, Дега, Реноара, Матиса, Пикаса или Мондријана.
Захваљујући посвећености свих актера који су, и некада и сада, улагали труд, љубав и знање, Народни музеј је данас стециште љубитеља уметности и прошлости, трагача за идентитетом и уживалаца у лепом. Скровиште од лошег времена и тешких времена, повод за важне сусрете са људима и епохама, који неретко мењају животе. Народни музеј је отворено место дружења, дивљења, запитаности, учења, размишљања и раста.