Петак, 31. јануар 2020. у 20.00
Атријум Народног музеја у Београду
Жори Виникур, чембало

Улаз бесплатан.

Луј Купрен (1626–1661)
Свита у Ц–дуру
Prelude – Allemande – Courante – Sarabande – Passacaille

Жозеф-Никола-Панкрас Роје (1705–1755)
Свита у ц–молу
Allemande
La Sensible
La Marche des Scythes

Жан-Филип Рамо (1683–1764)
Symphonie de pièces de clavecin
Le rappel des oiseaux
Rigaudons
Musette
Tambourin
L’entretien des Muses
Les Tourbillons
Le Lardon
La Boiteuse
Les Cyclopes

Чембало је било веома популарно у Француској од почетка 17. века, па све до Револуције. Композитори као што су Шамбонијер и Луј Купрен су компоновали тако да су извукли тонску лепоту чембала на један нов начин. Овај изванредни репертоар, који се протеже од комплексних слободних прелудијума Луја Купрена, па све до декадентних излива остварења композитора као што су Роје и Жак Дифли, а да не спомињем великане као што су Франсоа Купрен и Жан-Филип Рамо, увек дотакну моју душу. Од интимног до виртуозног, од једноставног до веома комплексног, у овом репертоару се налази богатство које дефинише само чембало, вероватно више него било који други репертоар.
Жори Виникур

О програму:
Из породице Купрен потекли су многи значајни музичари а међу њима је и Луј Купрен (1626–1661), стриц чувеног композитора Франсоа Купрена. Претпоставља се да је Луј био ученик Шамбонијера, који га је вероватно и увео у музички свет Париза. Луј је дошао у овај град 1651. године, где је између осталог радио и као оргуљаш у цркви Сен-Жерве. Током живота је био веома цењен као музичар, али је нажалост живео кратко што је вероватно један од разлога што ни једно његово дело није објављено током његовог живота. Данас је сачувано око 200 композиција овог аутора, иако се претпоставља да је његов опус био пуно већи. Већина сачуваних остварења писана су за клавијатурне инструменте, из чега је уочљиво да је Луј Купрен био један од најзначајнији француских
композитора дела за клавијатурне инструменте у 17. веку. Комади, француски плесови који су сачувани, груписани су по тоналитетима, а не по свитама, као што је касније била пракса.

Иако је данас мало познат широј публици, француски композитор, чембалиста, оргуљаш и учитељ Жозеф-Никола-Панкрас Роје (1705–1755) је 25 година био централна фигура у музичком животу Париза. Био је директор музике у париској опери и радио је на двору где је подучавао децу и свирао у оркестру. Рођен је у Торину али је брзо са породицом дошао у Париз где је остао до краја живота. Савременик Рамоа, Роје је славу стекао пре свега као композитор опера, али је такође писао и дела за клавијатурне инструменте. Године 1746. публикована је његова Збирка комада за чембало која садржи 14 комада, од којих су неки карактерни комади, а други су транскрипције његове сценске музике. Вечерас слушамо последња три комада из Збирке Allemande, La Sensible (Oсећајна) i La Marche des Scythes (Марш Скиита), који је Ројеов најпознатији комад за чембало.

Жан-Филип Рамо (1683–1764) један је од најзанчајнијих француских композитора и теоретичара позног барока. Занимљиво је да је Рамо дошао у Париз као цењени теоретичар и аутор дела за чембало тек са 40 година, а да је са 50 година почео да компонује велика сценска дела попут опере-балета Галантне Индије, по којима је данас превасходно познат. Током двадесет година (1706–1726) је написао преко 60 комада за чембало груписаних према тоналитету у 5 свита које су објављене у три збирке: Прва свеска комада за чембало из 1706, Комади за чембало из 1724. године и Нове свите комада за чембало објављене 1727. године. Кроз ове три збирке могуће је пратити развој и трансформацију форме свите од стандардно распоређених стилизованих плесова до карактерних и
програмских комада. Вечерас слушамо комаде као што су su Le rappel des oiseaux (Зов птица),ptica), L’entretien des Muses (Разговор муза), Les Cyclopes (Киклопи) и друге управо из збирке из 1724. године. Ова збирка Комада за чембало се састоји из две свите – свите комада у тоналитету ин Е (то јест у Е–дуру и е–молу) и свите комада у тоналитету ин Д (то јест у Д–дуру и д–мол).

Биографија:
Жори Виникур (Чикаго) је препознат као један од истакнутих чембалиста своје генерације, а његова разнолика каријера обухвата реситале и концерте на којима наступа као солиста, сарађује са најзначајнијим инструменталистима и певачима, а такође делује и као вокални коуч и диригент. Школовао се у Паризу код Игет Драјфус и Кенета Гилберта, захваљујући Фулбрајт стипендији. Привукао је пажњу јавности освајањем првих награда на Чембалистичком интернационалном такмичењу у Варшави (1993) и Фестивалу Прашко пролеће (1994), и од тада наступа на фестивалима, у концертним дворанама и оперским кућама широм света. Као концертни солиста, са репертоаром од Баха до Пуленка и Најмана, је наступао са водећим оркестрима као што су Филхармонија Ротердама, Оркестар романске Швајцарске, Камерни оркестар из Лозане, Филхармонијски оркестар Француског радија, Париски оркестарски ансамбл, под вођством водећих диригената данашњице.
Виникур је веома цењен као корепетитор, а сарађивао је са уметницима као што су Елен Делаво, Вивика Жено, Магдалена Кожена, Аник Масис, Маријана Мијановић, Доротеа Решман, Роландо Виљасон и Ане Софи фон Отер. Као активни представник савременог репертоара за чембало, премијерно је извео дела писана за њега, композитора као што су Харолд Мелзер, Фредрик Дирие, Стивен Блумберг, Патрисиа Морхед и Грејем Линчи. Године 2013. кућа Соно Луминус је издала његов компакт диск Тоццатас, на којем су снимци модерних америчких дела за чембало. Његови снимци су добили признања широм света. У сарадњи са флаутистом Джошуом Смитом, је снимио Бахове Сонате за флауту и чембало, и ово издање је привукло пажњу широм света. Нјегов први
диск за издавачку кућу Соно Луминус – Комплетна дела за чембало Ж. Ф. Рамо – је номинован за награду Греми 2012. године у категорији: најбољи солистички снимак класичне музике. Други пут је номинован за исту награду за диск Тоццатас у издању Соно Луминоус. Нјегова импресивна дискографија је наставила да се проширује насловима које критика хвали, као што је Шест концерата за два чембала Антонија Солера, које је снимио са Филипом ЛеРојем за издавачку кућу Делос.