ВОТИВНA  ДВОКОЛИЦA  ИЗ  СТАНИЧЕЊА КОД  ПИРОТА

 

Прича о двоколици из Станичења је мистична прича о култу сахрањивања покојника са колима и коњима у мултиетничкој римској империји која је повезивала  различите културе и етнитете у јединствен државни и верски систем. Симболизам сахрана са колима и коњском запрегом садржи идеју о вожњи колима као универзалном схватању о сељењу људске душе у други живот.

Приликом заштитних археолошких ископавања, предузетих због радова на аутопуту  Е 80 Коридора 10, на деоници Ниш − Димитровград,  2013. године пронађени су на локалитету Станичење − Мађилка код Пирота, у оквиру једне хумке (тумула) пречника 500 m, делови кола од гвожђа, као и делови скелета једног коња. Тачно место налаза није се могло са сигурношћу утврдити због чињенице да није пронађен in situ, већ је уочен у избаченој земљи.

Локалитет Станичење се налази између два града, Беле Паланке (Remesiana) и Пирота (mansio Turres), источно од античког Ниша (Naissus), а у близини трасе путева који су од Ремезијане и Туреса, из Дарданије и Горње Мезије водили у оближњу Тракију и оних који су преко Наисуса водили до Рацијарије (Ratiaria) и Сердике (Serdica), данашње Софије, у Бугарској. Овај крај, богат рудницима који су били веома значајни и активни за време Римљана, крије у себи још много тајни које археолози покушавају да открију.

Дуг је пут римске двоколице из Станичења био и након њеног открића. Прво је урађена конзервација, затим њена реконструкција, а потом и монографија и презентацијa на изложби у Галерији фресака 2015. године. Конзерватори  Народног музеја у Београду су овом културном добру зауставили процес пропадања, вратили некадашњи сјај и задржали све естетске и историјске одлике за будуће генерације. На крају је начињен модел – макета која пружа увид у њихов некадашњи изглед, враћајући нас у то време. На основу свих пронађених елемената реконструисана су у форми модела отворених кола са два предимензионирана точка римског типа cisium – брза и лака, погодна за путовања.

Сâм налаз обухвата четрдесет један предмет који представљају декоративне, али и функционалне делове кола, као што су точкови, клинови, оплате и парапетне плоче помоћу којих је извршена и реконструкција. Римска кола из Станичења била су украшена гвозденим оплатама са златним одсјајем инкрустованог месинга, са естетиком која је одлика римске уметности, али и дух ранијих култура. Украшене оплате су биле причвршћене на дрвену конструкцију кола и на њима су представљени флорални и геометријски мотиви: венци бршљана, лишћа винове лозе, шишарке као и лишће смокве. Реч је о мотивима из култа бога Диониса, грчког бога вегетације, плодности и вина, али у овом случају и хтонског божанства и божанства рудничког пантеона, које је у вези са подземним светом умрлих. 

Обичај ритуалног сахрањивања кола са покојником може се довести у везу са универзалним схватањем путовања у други свет који се јавља код Грка, Етрураца, Келта, Гала па и Трачана, за које претпостављамо да им је овај налаз припадао. Ритуално сахрањивање покојника заједно са колима и коњима било је својствено богатим припадницима романизованог трачког становништва са добрим везама у римској администрацији, који су задржали део своје традиције.

Симболизам сахрана са колима и коњском запрегом, али и других споменика са представама вожње колима, садржи идеју коју налазимо још код Хомера у Илијади, где се у одељку о Патрокловој смрти (XXIII) описују ритуалне трке кола двопрега и четворопрега у част Патрокла, које проналазимо и на грчким посудама из VI века пре наше ере. Такође, у поглављу нарицања, у сценама жртвовања и спаљивања Ахил (Хомер XXIII) помиње жртве коња и каже: „Него с колима ми и с њима пођимо ближе/Плакати сада Патрокла, јер част је с мртвима таква/А кад се тужњаве љуте надовољи сваки, тад коње/Од кола ћемо испрећи и све ћемо вечерат овдје.“  

Филозофска тумачења о сељењу људске душе и вожњи колима као метафори, налазимо код Платона у његовом делу Федaр или О лепоти у поглављу Природа божанске и људске душе. Вожња колима може да представља и cursus vitae или ток живота.

Двоколица из Станичења се датује у време са краја 1. и почетка 2. века.

Деана Ратковић
музејски саветник

 

РИМСКЕ ДВОКОЛИЦЕ ИЗ СТАНИЧЕЊА НА КОНЗЕРВАЦИЈИ

 

Када археолози открију и из земље изваде археолошки предмет, посла се прихватају конзерватори. Да зауставе процес пропадања и предмету врате некадашњи сјај. 

Случај античких римских кола откривених у Станичењу био је посебан. 

Вест да су ископана дочекали смо у лабораторији. Медији су објавили неколико eкскулузивних фотографија. На њима су се видели свеже ископани гвоздени предмети прекривени наслагама земље. Испод тих наслага су се у фрагментима назирали украси од метала жутог сјаја, у којима смо препознали богату орнаментику са геометријским и вегетабилним мотивима. 

Трагови уметничких представа уверили су нас да се ради о луксузном производу оног времена. И да ће се пред нама наћи озбиљан задатак: сачувати његову аутентичност и омогућити да буде представљен као изложбени експонат.

 Кола су довезена у Народни музеј на конзервацију. Више од четрдесет саставних делова древног возила. Хрпа предмета од гвожђа и кованог гвозденог лима у прилично дерутном стању.

Прионули смо на посао. Уклањали земљу и грубе слојеве корозије. Убрзо су се на местима на којима су се раније назирали нејасни облици, указале јасно издвојене форме орнаменталних целина.

Стари мајстори су декорацију кола извели уметничко-занатским поступком тауширања, односно урезивањем орнамената по површини предмета граверским длетом према траговима отиска шаблона. Тако се направе жљебови. После тога се додатним потезима алата у више праваца дорађују. На крају се у гравуру, у топлом стању укује жица, листић или плочица метала за тауширање.

Потопили смо делове кола у посебан раствор. Он је из њих уклонио штетна хлоридна једињења. Свакодневно смо тестирали њихово присуство. Када је тест показао да их више нема, преместили смо их у посуде са дестилованом водом која ће одстранити преостале растворљиве соли. Постоји специјалан уређај којим се контролише њихова концентрација. 

Ово је потрајало неколико месеци. Најзад је уређај престао да региструје присуство штетних соли. Извадили смо предмете из воде и осушили их.  

Предстојала је завршна фаза. Конзерватор се наоружава ручним ротационим мотором. Познат је стоматолошкој пракси. На његовом врху се великом брзином окреће челична четкица која полира површину предмета. Довешће га до жељеног сјаја.     

Напокон нам се указала коначна слика блиставог изгледа античких кола. На тамној, сјајној површини гвоздене подлоге у потпуности се разоткрило богатство виртуозно изведених орнаменталних мотива златастог сјаја. Нагласиће га специјални лак који се на крају наноси на површину предмета.

Мирослав Петелин
конзерватор

 

 

 

Прочитајте више