Изложба

Како памтимо владаре?
Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду

Аутор изложбе Јасмина Цукић, кустоскиња Народног музеја

25. јануар – 24. април 2022.

Изложба Како памтимо владаре? Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду представља 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века из Кабинета графике Народног музеја у Београду. Одабрани радови пружају увид у различите аспекте визуелне репрезентације владара династије Обреновић. Изложени су портрети владара, преко којих откривамо начин конструисања представе о владарском лику, као и прикази историјских догађаја који су градили легитимитет и култ династије током владавине кнеза Милоша, кнеза Михаила и кнеза Милана Обреновића. Као један од ослонаца репрезентације политичке моћи, представе о владарима креиране путем уметности настајале су у периодима династичких успона, али и криза.

Поред српских аутора Анастаса Јовановића, Стевана Тодоровића и Ђорђа Крстића, на изложби су заступљени и страни уметници међу којима су Карол Поп де Сатмари и Винценц Кацлер, чији су радови такође део ове Збирке. Они су својим стваралаштвом били везани за српску културну средину 19. века, остављајући уметничка сведочанства о династији Обреновић.

Графичко стваралаштво представља важан сегмент српске визуелне културе 19. века и овом изложбом је стављен фокус на његов документарни и сведочанствени потенцијал. Захваљујући могућностима мултиплицирања графика је била погодна у контексту политичко-пропагандног деловања. Графичка остварења су постојала у форми самосталног листа, или су репродукована у књигама, оглашавана у штампи, проналазећи своје место у приватној и јавној сфери. На овој изложби графици приступамо са идејом да укажемо на њена изворна значења, али и на она која јој приписујемо данас, када се са њом срећемо у тренутку када је лишена своје првобитне намене и посматрана у музеолошком контексту као документ једног времена.

Цртеж је на другој страни у српској уметности 19. века углавном био лишен шире рецепције. Сагледавајући га пре свега као сведочанство, препознајемо његову улогу у процесу реконструисања и памћења одређених догађаја, важних за династију Обреновић.

Имајући на уму вишеструку улогу и природу графике и цртежа, у прилици смо да посредством одабраних радова видимо у коликој мери су неки од кључних историјских тренутака детерминисали начин меморисања династије и утицали на то како споменуте владаре и данас памтимо.