Пројекат „Ка љубави“ представља перформанс за сопран, клавир, електронику и видео. Сцене се заснивају на љубавној лирици савремених српских песника попут Жељка Мијановића, Љубинка Томановића, Ане Ристовић. Упоредо са тиме, сцене прате два феномена – пролазност и трајање са једне стране и три временске димензије са друге стране. Прошлост, садашњост и будућност. Стих Ане Ристовић „ у свету умирања, неко рађање се увек дешава “ био је главни покретач циклуса и уједно најављује оптимистичан исход у потрази за љубављу.