Суочена са јаким спољним непријатељем, али пре свега са снагама које су је изнутра разједињавале, српска држава се још у деценијама које су претходиле Косовској битки (1389), нашла у борби за опстанак. Успон обласних господара, као резултат посебног стања насталог слабљењем централне власти, смрћу цара Уроша и расулом државе Немањића, обележио је почетак новог раздобља у историји Србије – доба Моравске Србије – у коме је кнез Лазар постепено заузео кључно место на политичкој сцени. У границама територије коју је држао кнез Лазар, а затим и његови потомци налазило се Ново Брдо, најбогатије рударско, трговачко и урбано средиште Србије позног средњег века. Са археолошких ископавања две највеће новобрдске цркве, вођених током прошлог века, потиче материјал изложен у једној од сала сталне поставке илуструјући динамичан развој српске војне архитектуре, као и материјално и културно богатство ове епохе у свим видовима делатности. Ово је и доба аутентичне стилске групе познате под називом Моравска школа, стила препознатљивог и особеног израза у архитектури и декорацији бројних цркава подигнутих у време кнеза Лазара, његовог сина деспота Стефана Лазаревић и Ђурђа Бранковића. Монументална декоративна пластика са фасаде цркве Св. Стефана у Милентији, изложена у Народном музеју, само је један од примера непоновљиве синтезе уметничког и занатског израза на декоративној пластици моравске школе, са мотивима маштовитих преплета и розета примењених и на предметима од керамике, метала или дрвета и са других налазишта позног средњег века (14-15. век) презентованих на поставци Народног музеја.