Смрт је део свакодневног живота. Од заснивања првих трајних станишта, почиње да јој се поклања више пажње, тј. почињу да се развијају ритуали намењени и мртвима, којима је требало да обезбеде пријатан загробни живот, али и живима, којима је требало да пруже утеху и увере их да су урадили све што је било могуће да угоде својим преминулим вољенима. Осим што је имало хигијенску улогу, сахрањивање је имало и ,,политичку“ поруку да једна заједница полаже право на одређену земљу, што се до 19. века развило у различите идеологије.