Француска култура раног барока развија се на темељу ренесансне традиције трубадурске и труверске поезије, као и идејама Ронсарове песничке школе у Рамбујеу која је била посвећена перфекцији француског језика и говора. Бројна поетска остварења ове школе неодвојива су од инструменталне пратње на лаути. Лауту,  ће у 17.веку у епохи француског класицизма заменити клавсен -чембало, инструмент италијанског порекла.  Први значајни представник француске школе клавсениста био је оргуљаш Луј Купрен, који је поуке о новом реторичком стилу добио од грофа Сервијена, дипломате балканског порекла. Овај сјајни познавалац Венецијанског стила се по завршетку 30годишњег рата, након што је учествовао у потписивању  европског мира, настанио у околини Париза, где је у својој чаробној вили са вештачким водопадима организовао вечери италијанске музике.

Нећак Луја Купрена Франсоа Купрен, најталентованији  је представник француске породице музичара и с правом је добио надимак Велики. Обележио је период владавине три краља Луја 14тог, Регента Филипа Орлеанског и Луја 15тог. Већ са 14 година постаје дворски чембалиста, камерни музичар и учитељ чембала многим члановима краљевске породице. Дворско окружење, присуство филозофа и писаца, представника француског класицизма али и заступника нових просветитељских идеја, водили су га ка улози учитеља аристократских вредности. Обиман опус од 233 композиције за чембало соло изложио је у  свитама-редовима, које можемо посматрати као приручник за васпитање племенитости кроз музику:  у њиховим интригантним насловима садржане су идеје о традиционалним вредностима, силама које обликују емотивни и друштвени живот појединца,  филозофски ставови. Неоплатонистичке идеје Купрен повезује са звучним бојама и атмосфером, уверен да бављење музиком оплемењује дух.

Купрен обележава период превирања  у француској култури, сукобе старих и модерних, период „заласка“ величанственог Краља Сунце. Купренови савременици дворски музичари : Данглебер, Форкре, Дифли и насупрот њима припадници нових буржоаских кругова Рамо, Балбастр, настављају традицију васпитања моралних вредности кроз често заједљиву критику карактера, сугеришући тужну судбину аристократије која се предаје само уживањима.  Период сумње у прави начин образовања и одговарајући квалитет музике обележиће „расправа буфона“ (La Querelle des Boufons” ) дебата која која се водила између Рамоа и Русоа у периоду предреволуционарне француске културе.

Луј Купрен (Louis Couperin, 1626-1662):

Prelude g

Prelude a, La Piemontaise

Passacaille g

Луј Маршан (Louis Marchand,1669-1732):

Prelude, Allemande, Courante, Sarabande Gigue,Menuet,Gavotte, Chaconne

Франсоа Купрен (Francois Couperin, 1668-1733):

8 Preludes

La Tenebreuse, La Favourite

Les Idees hereuses

Les vieux Segneurs

La Superbe, La Reine de Coeurs, La Raphaelle, l’Exquise, La Vernuill

Les Graces naturelles, La Zenobie

Les Folies francaises ou les Dominos

Антоан Форкре(Antoine Forqueray, ..)

La d ‘Aubonne, Les carillons de passy, La Latour

La Rameau, La Leon, Sylva, Jupiter

Жан Филип Рамо (Jean philippe Rameau, 1683-1764)

Les Rappeles des Oiseaux

La Poulle

Legiptienne

Жак Дифли (Jacques Duphly, …)

La Forqueray

Chaconne