Изложба

ЗЕНИТИСТИМА ЦЕЛОГА СВЕТА

Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду

28. 12. 2021. – 10. 04. 2022.

Нова изложба ЗЕНИТИСТИМА ЦЕЛОГА СВЕТА. Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду, ауторке музејске саветнице Гордане Станишић, приређена поводом обележавања сто година од објављивања првог броја часописа Зенит и покретања првог авангардног југословенског покрета зенитизма, биће отворена 28. децембра 2021. у 19 часова у великој сали Народног музеја у Београду.

У револуционарном заносу покренутом социјалним и културним превирањима којима је била захваћена Европа у годинама после Првог светског рата, у „борби за човечност кроз уметност“ а са циљем пропагирања хуманизма и антиратне политике интернационализма, Љубомир Мицић, писац, критичар и преводилац, идејни творац и протагониста нове идеологије – зенитизма, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило Зенит, као интернационалну ревију за уметност и културу.

Реформистички карактер Зенита огледао се, с једне стране, на идејно-стратегијском плану – у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици (изворно левичарског профила), у естетици критицизма и порицања, бунтовнички провокативног, понекад и анархистичког оглашавања и понашања. С друге стране, оваквој концепцијској структури Зенита одговарао је и радикалан искорак у обликовању његовог визуелног идентитета. Слободне монтажне конструкције, експериментална семантичка и типографска решења, пропагандни и рекламни садржаји… били су иманентни сродним авангардним часописима из крила немачког експресионизма, италијанског футуризма, руског конструктивизма, супрематизма и дадаизма. Концепцијски и визуелно, Зенит је стекао запажен међународни углед међу програмским гласилима на авангардној сцени, а зенитизам се позиционирао на линију водећих активистичких покрета.

Услед Мицићевих несугласица са хрватским културним посленицима, редакција се 1923. године премешта у Београд где наставља даље објављивање часописа све до 1926, када тадашња власт, због критичко-полемичких ставова Мицића, забрањује 43. број Зенита. Под све већим политичким и социјалним притисцима резигнација Мицића је све израженија и часопис се дефинитивно гаси. По укидању часописа, зенитизам, први и најдуговечнији југословенски авангардни покрет, постаје још једна у низу утопија авангардних револуција, тек много касније и историјски потврђен културни феномен.

Мисионарска улога Љубомира Мицића, међутим, далеко је комплекснија од активистичког манифестовања (еклектичних) ставова зенитизма. Иницијативом Мицића у Зениту је редовно промовисана нова уметност, разменом актуелних информација и теоретских написа бројних домаћих и иностраних сарадника успостављани су контакти са авангардним уметницима и књижевницима, организоване значајне манифестације и изложбе у Краљевини СХС и у иностранству.

После Мицићеве смрти, одлуком Скупштине општине Врачар, његова богата заоставштина (Зенит колекција) предата је 1980. године Народном музеју у Београду и Народној библиотеци Србије. Највреднији и најзначајнији део заоставштине у Народном музеју чини 385 уметничких дела, већином радова на папиру – цртежа, колажа, акварела, пастела, графика, као и мањи број слика и скулптура, оригинална издања часописа Зенит као и публикације из Зенитове библиотеке, матричне плоче и плакати, брошуре и леци, албуми и фотографије, писма и лични предмети Љубомира Мицића, његове супруге Анушке и његовог брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског.