Књига је, до појаве првог штампаног издања, била искључиво рукописна, писана на пергаменту или хартији и углавном је настајала према потребама манастира и богослужења у црквама. Најстарији облик књиге, рукописне књиге сведоче о развоју писмености и уопште културе једног народа те је њихово проучавање важно за разумевање, како духовног тако и друштвеног живота. Када говоримо о духовном животу, јасно је да се на помен рукописних књига углавном помисли на библијске текстове и житија. Међутим, важно је поменути да су међу рукописним књигама заступљени и текстови правно-законске садржине, преписи српских родослова и летописа, дела из географије, историје као и других световних тема. Разговор „Рукописне књиге као сведоци културног развоја“, који се одржава 29. јуна у 18 часова, упознаће нас са основним карактеристикама рукописних књига и значају ових историјских извора. Наши саговорници биће Милена Давидовић, дипломирани филолог, истраживач сарадник на Балканолошком институту Српске академије наука и уметности и др Владан Тријић, начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Модератор разговора је Татјана Радаковић.