Бета Вукановић (рођ. Babette Bachmauer, 1872–1972), сликарка, ликовна педагошкиња, карикатуристкиња, оснивач и руководилац бројних удружења уметника, носилац најпрестижнијих уметничких награда у Југославији, деловала је на српској/југословенској уметничкој сцени више од пет деценија. Током дугог трајања професионалне каријере, остварила је обиман сликарски опус који почива на тематској разноврсности и ликовном изразу који се кретао између традиционалног и модерног. Као припадница генерације првих српских модерниста, Бета Вукановић је формирала свој ликовни поступак на поукама минхенског академизма, заснованог на тамном, атељерском сликарству. Одласком у Париз (1898–1899), младу сликаркa je делимично прихватила основе импресионистичког поступка. За време боравка у Београду, где се настанила 1898. године, Бета Вукановић је постала један од пионира српског пленеризма, негујући чврсту, компактну форму и светлији колорит. У том периоду уметница је проширила свој тематски репертоар. Поред портрета, увела је оријенталне и фолклорне теме, слике интимистичке атмосфере, пејзаже, мртву природу, просторе модерности и карикатуре. О делима Бете Вукановић, говориће музејска саветница Ивана Јанковић и кустоскиња Марија С. Ђорђевић 20. јуна у 18 часова.