Уторак, 24. септембар 13ч

Сала Културног центра Шабац

Културни центар Шабац представља:

Седамдесет година од оснивања Музеја Вука и Доситеја 1949 – 2019. год.

Изложба „Језик је хранитељ народа“, ауторка мр Елиана Гавриловић

24. септембар – 15. октобар

 

У оквиру трибинског програма Културног центра Шабац већ пет година у континуитету организује се програм „Језичка култура“ у оквиру којег су теме које се тичу лингвистике, матерњег језика, писма и писмености. О овим и сродним темама промишљамо, причамо и питамо наше госте, а све то кроз разноврсне излагачке, интерактивне и радионичарске праксе. Циљ нам је да на нов начин сагледамо стара знања и схватимо значај неговања културе говора.

 

Изложба Језик је хранитељ народа настала је поводом обележавања двестоте годишњице од објављивања првог издања Вуковог Српског рјечника. На двадесет различитих паноа на домишљат и занимљив начин представљено је дело Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. Текстове на паноима прате одабране репродукције портрета лучоноша српске културе, као и пејзажи, рађени техником уља, цртежа и акварела, дело више уметника. Уз њих се налазе и репродукције личних предмета и фотографије породице Вука Караџића.

Изложба има едукативни карактер и намењена је ученицима основних и средњих школа.

 

Документарна изложба „Језик је хранитељ народа. Из колекције Музеја Вука и Доситеја Народног музеја у Београду“

 

Документарна изложба „Језик је хранитељ народа. Из колекције Музеја Вука и Доситеја Народног музеја у Београду“ садржи двадесет паноа са текстовима који посетиоцима представљају  делатност и рад Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. Текстове паноа прате одабране репродукције портрета хероја српске културе као и пејзажа, рађених техником уља, цртежа и акварела који су дело више уметника. Уз њих се налазе и репродукције личних предмета и  фотографија из друге половине 19. века на којима су приказани Вук Караџић и чланови његове породице.

Истоимена поставка гостовала је 2017.  и 2018. године у Хамбургу и Штутгарту, Новом Саду, Обреновцу, Рашкоји Тршићу.

Аутори изложбе су мр Елиана Гавриловић, музејски саветник, кустос Музеја Вука и Доситеја и Марина Пејовић, музејски педагог.

Језгро збирке Музеја Вука и Доситеја чини заоставштина Вука Стефановића Караџића коју је крајем 19. века (1894.) Краљевини Србији поклонила његова ћерка, Вилхелмина Мина Караџић Вукомановић. Вукова соба, односно Вуков музеј деловао је под окриљем тадашњег Народног музеја. У периоду после Другог светског рата,  Вуковој збирци придодаје се скромнија оставштина Доситеја Обрадовића и одлуком владе НР Србије 28. фебруара 1949. године оснива се Вуков и Доситејев музеј. У почетку самосталан, Музеј се од 1979. године поново припаја Народном музеју у Београду у чијем саставу и данас делује.

Речи Вука Стефановића Караџића из којих се очитује његова неисцрпна љубав ка свом народу, језику и просвећивању гласе:

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада“.