Народни музеј у Београду и Катедра за недерландистику Филолошког факултета у Београду уз подршку Министарства културе Републике Србије имају част и задовољство да Вас позову да учествујете на Међународној конференцији.

Уметност графике сједињује различите садржаје и видове културе у којој настаје. Графика је медиј сложеног значења које се гради на узајамном односу са сликарством, али и другим уметностима, књижевношћу, музиком, театром. Истовремено, она превазилази саму уметничку појавност и продире у системе привредног и друштвеног деловања, пре свега трговину и комуникацију.

Низоземска графика представља парадигму свеобухватног значења овога медија. Успостављена на богатој и динамичној продукцији у променљивим историјским условима, у распону од петнаестог до седамаестог века, она одржава духовну, интелектуалну и друштвену климу Низоземске, која је била специфична у односу на друге области Западне Европе. Низоземска графика имала је упориште у грађанском друштву, које је са једне стране обезбеђивало стабилну потражњу, а тиме и продукцију, а са друге стране је допринело богаству њеног садржаја. Ова графичка продукција показала је у пуном смислу способност да задобија различите облике, од уметничко-естетичког до документарног и информативног.

Беографска конференција жели да сагледа низоземску графику као феномен ране модерне, као крајње мобилно средство које функционише на принципима естетичке, друштвене и културолошке комуникације. Указујући на слојевитост њеног значаја, низоземску графику сагледавамо са два аспекта: интермедијског (унутар опшет поља уметности) и друштвеног, у коме долази до ширења њеног значаја. Полазећи од тога, предлажемо следеће теме:

• Низоземска графика: могућности редефинисања постојећих модела у интермедијском пољу уметности.
• Репродуктивна графика: трансмисија иконографског садржаја и помоћно средство у ширењу визуелног записа или самосвојно уметничко дело.
• Низоземска графика у међусобном односу са књижевношћу и музиком.
• Графика и театар: два вида популарне културе у периоду ране модерне.
• Низоземска графика: могућности ширења према другим европским културама (Југоисточна и Источна Европа).
• Иконографски путеви: интерпретација модела или усвајање значења. Да ли и у којој мери се низоземска графика манифестовала и утицала на уметност у подручјима са другачијом културном традицијом.
• Низоземска графика као визуелна социолошка информација.
• Низоземска графика као предмет колекционирања у земљама које су биле на ободу или изван главних токова и путева трговачког и културног посредовања графике.

Проф. др Јелица Новаковић

Филолошки факултет у Београду

Др Драгана Ковачић

Гордана Грабеж

Јелена Дергенц

Јасмина Новаковић

Народни музеј у Београду

Преузмите програм конференције.

Позивамо све заинтересоване за присуствовање конференцији да своје присуство пријаве попуњавањем пријаве у наставку. Имајући у виду да је број места ограничен молимо све заинтересоване да своју пријаву пошаљу до 18.10. 2019.
Пријавите се за присуствовање конференцији: