Моја сасвим нова верзија

Студенти Филозофског факултета су током трајања пандемије Коронавируса, у оквиру музеологије, започели са стварањем својих личних верзија одабраних музејских експоната. Међу настала 54 рада укупно 33 је било одабрано из поставки Народног музеја у Београду.

У славу креативности и за знатижељу ока, отворена је ова виртуелна галерија. Са надом да ће број експоната на овој страни наставити да расте, позивамо вас да своју ре-креацију са фотографијом (хоризонталног формата, препоручених минималних димензија 800*500 пиксела) оригиналног експоната из Народног музеја и вашим кратким објашњењима (до 600 карактера) шаљете на адресу kontakt@narodnimuzej.rs. Фотографије музејских предмета можете потражити и на овом сајту, посебно у оквиру секције „Збирке“

Донато Крети, Јудита са главом Холоферна

„Само дело и прича иза њега нису били једини разлози који су ме навели да направим ову компарацију, већ и њена “популарност”. Од како је Народни музеј у Београду поново отворен слика се манично делила на друштвеним мрежама, а предњачиле су жене. Шта су оне препознале овде као занимљиву тему (која може бити чак и феминистичка) и да ли уопште знају причу иза? Видно их привлачи као врста поруке, вероватно мушкарцима. Моја интерпретација је потпуно другачија: нема боја, контраст и сенке су врло наглашене. Јудита држи мач, а ја друго средство – пиће.“

Александра Мрдић

Портретна статуа жене крај 2. почетак 3. века

„Портретна статуа жене из Народног музеја датује се у сам крај 2. односно почетак 3. века. Прво што ми је пало на памет кад сам је угледала јесте: која је била улога ове скулптуре и која је била улога жене у овом периоду? “Атрибути“ које сам изабрала могу се тумачити на разне начине. Ја само додајем да је порука моје интерпретације и даље неиспуњена слобода жена. Јер бити жена значи бити довољно снажна да имаш свој глас и исто тако будеш глас онима који се за њега и даље боре.“

Ангелина Ражнатовић 

Ђорђе Јовановић, Напуштена 1907

„Оно што ме је привукло првом акту у српској скулптури је драматичан став и емоција којом одише. Храброст и вјеродостојност којом вајар приступа обликовању женског тијела такође је фасцинантна. Могућ читав низ интерпретација. Да бих колико-толико поспјешила „оживљавање“ овог дела изабрала сам да ми позира особа која је и сама искусила напуштање од стране драге особе. Очај, збуњеност, туга само су неке од емоција којима треба да зрачи жив модел. Љепота, естетика, бол, разочарање саздали су ово парче бронзе и удахнули му вјечни живот.“
Ива Вукотић 

Ђовани Батиста Салви да Сасоферато, Света Луција

„У Народном музеју у Београду одржана 2019.године је изложба посвећена барокној уметности. Дело је настало средином 17.века а њен аутор је познат по начину рада инспирисаном Рафаеловом школом. Јака симболика која се појављује на овој слици, очи на послужавнику које симболишу Свету Луцију као заштитницу вида и светла, обавезна црвена боја која представља њену мученичку смрт, њено бело лице, поглед ка небу и нежне боје њен одеће који симболишу посвећеност Богу и жртву коју је поднела зарад вере су ме, као и општа естетика, заинтересовали да урадим интерпретацију овог дела.“

Јелена Ђоковић 

 Донато Крети, Јудита са главом Холоферна, крај 17. почетак 18. века

„Поред тога што волим ову библијску причу у којој храбра Јудита, у намери да спаси свој народ, убија асирског тиранина Холоферна тиме што му одрубљује главу, подсећа ме и на прошлогодишње дежурање у музеју. Од нас се тражило да изаберемо делове поставке који највише одговарају нашем сензибилитету, стога сам често била у делу посвећеном страној уметности. Често сам стајала испред ње и дивила се елегантном приказу жене која је морала да почини монструозан чин зарад вишег добра. Потрудила сам се да са оним што ми је било доступно одам почаст овом врсном делу.“

Јелена Ђукић

Анри Матис, Крај прозор

„Када је (неки) вирус био (негде) далеко, у паузи између предавања свратила сам до Народног музеја. Не знам да ли су ми пажњу привукле боје или призор, али била сам испред ње. Размишљала сам: Ова девојка изгледа као да ужива. Ужива ли више у погледу или у томе да позира Матису? Шта год да је, бива овековечена. Дивим јој се. Говорила сам у себи: Ово ће бити моја година. Отпутоваћу негде сасвим сама.Можда у Италију? Можда… Е па, „онај“ вирус, са почетка приче… Планови пропали, а ја остала испред телевизора да гледам шта је могло бити. Фотографијом „овековечена.“

Катарина Богићевић 

Ђура Јакшић, Девојка у плавом, 1855-56

„Увек ме је фасцинирао тај продоран поглед насликане девојке. Њена младост и лепота напросто исијавају. Ова слика настала је као производ снажних емоција, које су на њу пренете и сада ја у њој, њеном лику видим симбол љубавне патње. Она сама, а и прича која стоји иза ње осликава дух романтизма којим је био „запоседнут“ Ђура Јакшић. Оно што ми је био изазов за фото-интерпретацију ове слике јесте изглед деветнаестовековне девојке, тј. мода која је тада била актуелна. Такође, ова слика је једна од мени омиљених дела домаћих аутора.“

Катарина Лазић

Раша Тодосијевић, Nulla dies sine linea, 1976.

„Међу цртежима из серије Ниједан дан без црте изложених у Народном музеју у Београду налази се и један датован 16.3.1976. који сам изабрала за фото-реинтерпетацију, с обзиром да је тог дана 2020.године Народни музеј затворен за посетиоце услед ванредног стања. Свака од линија представља један од дана проведених у самоизолацији. Назив дела такође кореспондира са поруком коју јавност упућује, да слободно време у изолацији у својим домовима треба да искористимо бавећи се креативним радом, учењем, читањем или савладавањем неке нове вештине.“

Маја Марковић 

Иван Радовић, Портрет младића са рукавицом

„Одабрао сам слику пре свега јер је Радовић остао доследан својој тези о „уметности као животној истини“ и евоцира на многе великане сликарства као на пример Гогена и Шагала. Својим изразом, баштинио је идеале ранијих стилова, посебно наиве у каснијем стваралаштву, све то као велики противник увођења апстракције у модерну уметност. Поведен симбиозом ауторових убеђења и непосредности доживљаја у његовим сликама желео сам да истакнем и интерпретирам савременост његовог времена са освртом на реализам.“

Марко Гајић

Пит Мондријан, Композиција број 2, 1929

„Слика коју сам бирао дело за рекреирање хтео сам да то буде нека коју лично волим. Оно што ми се допада код Мондријана је приступ уметности. Садржај слике своди на основне боје и геометријске облике, покушавајући да уз то пошаље одређену поруку. За рекреирање сам користио различите текстуре и ствари које сам имао доступне код куће – плави ломљени камен, суво цвеће, сунцокрет, као и неизбежни тоалет папир, јер се чини да је он главна тема шале током тренутног ванредног стања поводом вируса.“

Ненад Грубаноски 

Јован Бијелић, У кафани/ Девојка са бокалом

„Пожелела сам да сазнам више о овом уметничком делу истог тренутка када сам га први пут видела у Народном музеју. Уочила сам врсту помирености, испразности, утрнулости. Женска фигура је препуштена тренутку, без изгледа на бољу, ведрију будућност. Израз лица може водити питањима унутарњег стања. И ми смо у некој врсти социјалне кризе. испразно ходамо по кући. Наша кафана су наше кухиње и трпезарије. Пунимо чаше и тањире готово механички. Не знамо ни када ће се све ово завршити. Ништа вам на овој фотографији неће открити о свету изван наша четири зида.“

Сара Радовић

Копија фреске, Краљица Симонида

„Симонида није била само супруга краља Милутина и краљица српских земаља већ и византијска принцеза која је на српски двор донела бројне промене и у њега унела дух Византије. Један од разлога који је пресудио у мом избору било је и моје интересовање за модни дизајн, а пре свега историјски костим и уметност Византије.“

Софија Бузаџић 

Надежда Петровић, Бетовенова маска

„Желела сам да ово буде омаж једној од највећих уметница и револуционарки у српском сликарству. На мојој интерпретацији слике цвет који буја од живота је замењен исечком од кутије Плазме јер сматрам да је она довољно интегрални део живота да заслужује почасно место. Ценим уметност у којој могу да се „изгубим“ размишљајући о значењима и симболици. Тиме што упијамо уметничко дело налазећи у њему своја осећања и мисли, повезујемо се са прошлошћу и реалношћу у којој је дело настало. На тај начин прошлост врши утицај на мене и мој свет.“

Софија Симић 

Ђура Јакшић, Девојка у плавом 1855-56

„Priča koja se krije iza dela, i pored mnogobrojnih istraživanja, ostaje nedovršena. Upravo to budi interesovanje za novim tumačenjima i otvara mnoga pitanja. Devojka u plavom živela je sredinom XIX veka i za nju je naš slikar i književnik bio emotivno vezan. Bol neostvarene ljubavi preneo je na platno, ali je tematika ove slike ostavila traga i u lirici, antologijskoj pesmi „Mila“. Delo je nastalo 1856.godine, bilo najpre u kolekciji Joce Vujića, a nakon Drugog svetskog rata u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Beogradu.“

Теодора Војиновић 

Александра Јанковић – Пит Мондријан, Композиција 2, 1929

„Ако пажљиво погледамо слику можемо приметити хоризонталне и вертикалне линије које воде ка хармонији. Површине су испуњене примарним бојама (плавом, жутом, и црвеном) које су чисте, јаке, и оивичене мрежом црних линија укрштених под правим углом. Желећи да уведе духовно у уметност Мондријан у свом сликарству настоји да прикаже да наша реалност није онаква каква нам се чини, то јест да није ништа друго него илузија.“

Теодора Војиновић 

Павел Ђурковић, Кнез Милош са турбаном

„Један од значајних представника српског неокласицизма у XИX веку, Павел Ђурковић, поред тада заступљеног црквеног сликарства, стиче углед и славу као портретиста грађанског друштва. На позив кнеза Милоша Обреновића долази у Београд и међу другим портретима ствара и овај. Репрезентативну слику владара красе и српски и турски симболи. Велики изазов је био представити личност познату по својим дипломатским способностима и чврстини. Снажан поглед пун прекора и горди став привукли су ме да рекреирам кнеза.“

Ана Ђорић 

Миленко Шербан, Дечак

„Слика је део је сталне поставке Народног музеја у Београду и тематске целине Југословенска уметност. Миленко Шербан је припадао генерацији уметника која је допринела формирању модерног српског и југословенског сликарства 20-их и 30-их година 20.века. Његово стваралаштво да се пратити кроз сликарство, сценографију, костим и педагошки рад. Опус овог уметника представља својеврстан документ токова уметности и културе на овом простору у међуратном и послератном периоду. У послератном периоду сликарство Миленка Шербана добија умерени интимистички тон, што се да приметити и на одабраној слици.“

Анђела Тојагић 

Павел Ђурковић, Кнез Милош са турбаном

„Кнез Милош Обреновић је српски владар који се својим активностима залагао за ослобођење и осамостаљење Србије од турске власти, Ипак, на слици је приказан са турбаном. Турбан овде видимо на особи која је полако сузбијала турску власт, што нам указује колико су турски обичаји ушли у срж српског народа. Ово дело је битно јер га је начинио уметник у периоду кнежевог живота, док је био изабрани кнез, а који је за циљ имао да представи тадашњег владара. Кроз ову слику може се видети и начин на који се развијао портрет владара кроз историју.“

Анђела Васиљевић 

Пит Мондријан, Композиција 2, 1929

„Оно што би требало да представља овај „reenacment“ је у неку руку оно што је и сам Мондријан желео да представи на свом уметничком делу: хармонију, равнотежу. Овде је то склад међу шесторо људи. Сваки квадрат представља једну особу, један објекат и једну боју. Виде се: крзно персијске мачке, тоалет папир (који алудира на тренутну ситуацију), фасциклу, зидну тапету, комад одеће и једну личност која је своје лице обојила темперама. Оно што је требало бити поента саме фотографије је „дружење у доба Короне“, као и хармонија коју друштво може да створи.“

Ања Јоцић 

Надежда Петровић, Бетовенова маска

„Дело велике српске уметнице из 1898. године је било мој избор за овонедељни задатак из разлога што је својим радом ишла знатно испред свог времена и потпуно се окренула токовима европске уметности. Слика се налази у збирци Надежде и Растка Петровића – Легату Љубице Луковић од 1975. године, у Народном музеју у Београду.“

Брајан Војиновић 

Иван Мештровић, Моја мајка

„Крајем 2019. и почетком 2020.године сам се налазила чешће него иначе у Великој галерији Народног музеја у Београду, и мој случај сигурно није изолован. Скулптуре Ивана Мештровића не остављају човека равнодушним. Оне подједнако и у свом материјалном и у оном неопипљивом, значењском слоју распламсавају емоције и дух посматрача. Посебно сам изабрала скулптуру његове мајке јер ме је она навела на мноштво колокација са тренутном ситуацијом у свету, што сам пробала да покажем у свом реизвођењу. У суштини, како један документ историје може (уз одређене реинтерпретације) симболично постати алузија на савремене проблеме.“

Дуња Алексић 

Рељеф банкара, Виминацијум

„Рељеф банкара се налази у сталној поставци Народног музеја у Београду. Овај рељеф сам изабрао због свог интересовања за антику и археологију. Рељеф приказује две фигуре, банкара који записује и броји новац и, вероватно, помоћника који чита списак са свитка. Занимљива је и тема рељефа која нам говори о томе колико је наручиоцу рељефа важно банкарство и бирократија. С обзиром да се ради о мермеру вероватно није било ни јефтино ни лако набавити материјал. Такође, сцена сведочи и о дуговечности неких делатности.“

Илија Петров

 Јован Бијелић, Љубавници у пределу

„Придржавајући се задатог оквира да се дело које се поново изводи мора налазити у неком од домаћих музеја или других установа културе, изабрала сам слику Јована Бијелића из 1921.године. Она се често наводи као пример Бијелићевог експресионизма форме. Тајанствена је и збуњујућа – две статичне фигуре су у првом плану у односу на динамичну позадину која ипак не успева да привуче пажњу колико први план. Све нелогичности и питања су ме наводила на даља промишљања о њој и коначно, на мој покушај да је на овај начин макар делимично (пр)оживим.“

Јасмина Јевремовић

Катарина Ивановић, Италијански виноградар

„Изабрала сам ово дело не само због стила и естетике, већ и због тога што кореспондира са тренутним дешавањима код нас и у свету. Мотиви оригиналног дела попут уживања у природи, осећања смирености, слободе и препуштања лепоти сочних плодова данас су замениле оне најмрачније стране човековог постојања – паника, застрашеност, несолидарност. На слици Катарине Ивановић доминира хедонизам, а на нашој егоизам. Зато се ова фото-интерпретација намерно конфронтира са оригиналом.“

Леа Станковић 

Јован Бијелић, Аутопортрет

„Аутопортрет из 1933-1935.године налази се у збирци Југословенских сликара XX века у Народном музеју у Београду. Карактеристичан приказ сопственог лика, као боема са чашом у руци, а не са палетом и четкицама, у ентеријеру, подстакло ме је на овај избор. Иза дионизијског погледа, крије се оформљен југословенски уметник 20. века, оснивач сликарских група „Облик“, „Самостални“ и „Независни“. Његов сликарски опус одликује угледање на Сезана, кубизам и фовизам и чини га преко хиљаду дела, у техници уља, темпере, акварела, туша, оловке, претежно сликајући пејзаже, мртве природе, портрете.“

Марија Пантелић 

 Ђура Јакшић, Девојка у плавом

“Вина, Мила!” Орило се Док је Мила овде била, Сад се Мила изгубила. Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи.“ записао је познати српски романтичар. Љубав је отишла, а остала је несрећна душа пуна неописиве жеље за стварањем,. Оно што је мене увек привлачило код ове слике, то је сложени и дубоки поглед девојке у плавом. Човек је у недоумици док је гледа да ли испред њега стоји жива жена, или уметничко дело, представа особе која је тада била жива а сада је нема, објекат који је некада био субјекат (Алузија на књигу Саше Брајовић, Ренесансно сопство и портрет).“

Миња Лазарески

 Катарина Ивановић, Италијански Виноградар

„Катаринин дар приметила је мађарска грофица Чаки која јој је омогућила да настави своје студије у Уметничкој академији у Бечу којем жене нису имале приступ. Народном музеју је 1879.године поклонила петнаест слика, међу њима и ову. Прва је српска сликарка која је постала члан Српског ученог друштва. О слици се у суштини не зна много иако је она један од уметнициних најбољих радова.“

Нађа Јанковић

Паја Јовановић, Портрет супруге Муни

„Хермина Муни Даубер Јовановић била је супруга чувеног српског сликара Паје Јовановића и његов непресушан извор инспирације. Слика се налази у сталној поставци Народног музеја а изабрала сам је због њихове љубавне приче. Допао ми се начин на који је он представљао жену коју воли: нежно, заводљиво, елегантно, еротично. Контраст боја, преливање из плаве у жуту, из смеђе у златну је предиван парадокс. Покушала сам да изнесем емоције које је и Муни карактеришу на сликама. Потрудила сам се да бар на трен замислим себе у улози нечије музе.“

Невена Филиповић 

Ђорђе Крстић, Утопљеница

Слика из 1879.године данас је део сталне поставке Народног музеја у Београду. Разлог из ког сам изабрала ову слику јесте што она изазива јаке емоције у посматрачу, чак и ако не знамо ништа о инспирацији за њен настанак или историјској позадини. Сцена је потпуно мирна: тамне нијансе зелене, плаве и сиве, које се преливају у црну и заузимају највећи део слике, доприносе да женска фигура и дете буду у првом плану. Допало ми се што слика одише осећањима туге, страха и меланхолије, а истовремено пружа мир тиме што није динамична и дозвољава посматрачу слободу тумачења.

Невена Спасић

Ђузепе Кроф, Жена под велом

„Порекло вела можемо пронаћи још од Римског царства где симболише невиност и скромност. Данас се традиција наставља приликом венчања. Вео такође симболише и намеру да се нешто прекрије. Црте лица које се назиру испод овог клесаног вела не одају радост и срећу коју млада носи током венчања. Разлог мог одабира јесте управо мистериозност тог вела. Начин израде и презентовање који изгледа нестварно с обзиром да је од мермера. Њено лице је скривено, али опет га можемо разазнати. Бела боја мермера може да се односи на младу и белу венчаницу али њен израз лица то не потврђује.“

Станислава Савић 

Катарина Ивановић, Аутопортрет, 1836

„Изабрала сам ово дело из сталне поставке Народног музеја и ову уметницу, првенствено јер сматрам да је њен рад изванредан, знање које је стекла по Европи се овде примећује у великој мери. Постала је инспирација за песнике, због свог талента, неуморности и велике жеље, велике амбиције да постане позната сликарка.“

Теодора Ћизмар

Јован Бијелић, Љубавници у пределу

„Слика је дело Јована Бијелића, насликана је 1921. године и налази се у ризници Народног музеја у Београду. На слици је представљен љубавни пар на пољу, и та тема носи алузију на радост живљења. Упркос томе, доминантна је палета мрких тонова и њихова невесела лица. Портрет двоје меланхоличних љубавника у вегетацији осликан земљаним тоновима асоцирао ме је на млади пар који је упркос пролећу и рађању природе остаје затворен у приватном тмурном простору.“

Викторија Танасковић 

Љубомир Александровић, Берачица

„Слика се налази у сталној поставци Народног музеја у Београду и сматра се најбољим и најзанимљивијим радом овог уметника. На слици је у фокусу портрет младе девојке сетног погледа, која је са корпом грожђа смештена у брдовити пејзаж. Ово дело поседује све квалитете који одликују најбољу фазу његовог стваралаштва, пре свега мирноћу и дискретност. Кроз концепцију жанра успоставља се спона са епохом бидермајера али присуством одређених детаља којима је посветио додату пажњу, одступа од оквира ове епохе.“

Злата Лукић

„The Progenetrix“, Лепенски вир

„С обзиром да сам по професији вајар и да искрено волим волим скулптуре одлучио сам се за ову која је симбол праисторије и Лепенског Вира, а притом вероватно и најстарија у музеју. Њен риболики израз ми је одувек био интригантан и помало комичан, па сам у складу са тим и реаговао.“

Милорад Мића Стајчић

Кис Ван Донген, Портрет жене, 1922.

Фламанско-француски уметник фовиста Ван Донген, познат је као аутор портрета и представа дама из високог друштва.  Двадесетих година прошлог века, популарност стиче дечачки, мршав изглед и шик аутфит као израз еманципације жена и њиховог друштвеног утицаја.  Декаденцију и дрскост подвлачи благо оборена бретела на хаљини.  Манипулација женском лепотом кроз историју у контексту успостављања и очувања одређених друштвено-економских, политичких и културолошких  модела, и даље је актуелна тема у уметности.  Истовремено портрети жена преплављују медије и друштвене мреже.  Најчешће их саме креирамо и постављамо откривајући личне критеријуме привлачности.  Сада смо у могућности да то технолошки остваримо самостално. И то ми се допада.