Формирање музеја
Галерија фресака Народног музеја у Београду јединствена је по својој функцији и садржају, прикупљајући, чувајући и представљајући на једном месту највише домете српске средњовековне и византијске уметности. У Галерији се чувају копије фресака и одливци скулптура који сведоче о јединственој и значајној уметности зидног сликарства, иконописа, минијатурног сликарства и архитектуре настале на територији средњовековне Србије и суседних земаља Балкана, а многе копије потичу из споменика који су данас уништени или угрожени.
Прву иницијативу за копирање фресака у циљу оснивања Музеја фресака, као и организовање изложби у иностранству, покренуо је Комитет за културу и уметност Владе ФНРЈ 1947. године. Иницијатива је резултирала великом Изложбом југословенске средњовековне уметности, 1950. Године, у палати Шајо (Чаиллот) у Паризу. За поставку је уприличено 160 копија фресака и 105 одливака скулптуре. Након завршетка изложбе и повратка експоната у земљу, првог фебруара 1953. године отворена је Галерија фресака, као други музеј те врсте у свету. Основни фонд копија значајно је увећао, са додатном 441 копијом, њен први директор, Милан Кашанин, који је конципирао и прву, основну поставку Галерије. Током наредних деценија, Галерија фресака се посветила даљој изради копија, презентацији и истраживању дела која припадају византијској традицији, међу којима су најбројнија она српске средњовековне уметности. Од 1962. године, у оквиру Галерије функционише и сликарско-вајарски атеље. Галерија фресака је придружена Народном музеју у Београду 1973. године.
Галерија фресака данас
Данас Галерија поседује богату збирку која обухвата око 1.300 копија фресака споменика насталих у раздобљу од 11. до средине 15. века, као и поједине копије икона и минијатура из истог периода. У збирци се налази и око 300 одливака средњовековне монументалне скулптуре и епиграфских споменика. Све копије дела су академских уметника специјализованих у тој области. Њихове димензије, начин израде, као и оштећења, потпуно су верни оригиналима.
Наменска зграда за Галерију фресака изграђена је 1952. године, на земљишту које је Јеврејска општина уступила граду Београду под условом да будући објекат буде намењен култури. На том месту некада се налазила синагога Бет Израел, коју су нацисти порушили 1944. године.
galerijafresaka@narodnimuzej.rs
www.facebook.com/galerijafresaka
Сазнај више