Римски епиграфски споменик из II века који је 10. јула откривен на путу ка депонији Винча, а који је нестао у ноћи између 11. и 12. јула, успешно је пронађен. Споменик је након опсежне акције МУП, ПС Звездара и СБПОК, дана 23.07.2020. откривен на територији ГО Гроцка.Оперативним радом МУП епиграфски споменик је лоциран у шумарку покрај асфалтног пута недалеко од манастира Рајиновац у Бегаљици. На том месту споменик је очигледно остављен од стране лица која су га и украла, управо на начин на који је Народни музеј у Београду и апеловао у свом обраћању путем медија.
Посебну захвалност дугујемо начелнику УКП, Дејану Ковачевићу који је предмет поставио као приоритет и укључио СБПОК, затим СБПОК и ПУ за град Београд, ПС Звездара који су поступали и пронашли споменик.Удруженим радом МУП, Народног музеја у Београду и медија постигнут је примарни циљ – споменик је најзад безбедан у збирци Народног музеја у Београду. Полиција наставља са потрагом за починиоцима ове тешке крађе, док ће стручне службе Народног музеја у Београду наставити са стручном и научном обрадом епиграфског споменика, као и конзерваторско-рестаураторским поступком.
Крађа римског каменог споменика која је уследила само дан након случајног открића уз пут који води ка депонији Винча, узбунила је и узнемирила стручну и ширу јавност. Чињеницом да се крађа догодила непосредно након увида и документовања од стране стручњака Народног музеја у Београду, које је претходило припремама за безбедан транспорт епиграфског споменика са места налаза, сведоци смо на жалост добро организованих криминалних активности усмерених на крађу археолошких налаза.
Кривично дело крађе добра које ужива претходну заштиту, а које је власништво Републике Србије, прилика је да изнова подсетимо на распрострањеност криминалних активности повезених са девастацијом археолошких налазишта од стране дивљих копача, илегалном трговином и извозом покретних археолошких налаза. Изнова подсећајући да археолошки предмети пронађени у земљи или води на територији Србије припадају Републици Србији и свим њеним грађанима неизмерно је важно да схватимо да се девастацијом археолошких налазишта штета наноси не само установама заштите чији је основни задатак заштита заједничког културног наслеђа већ и свим грађанима који културно наслеђе препознају као своје.
.