Учесници конкурса
Прошетај Мојом улицом
Народни музеј је позвао децу и младе до 18 година да поделе са нама своје ставове и однос према називу своје улице кроз конкурс Прошетај мојом улицом који је трајао од 12. августа до 12. септамбра 2020. године. Добили смо преко педесет занимљивих радова из различитих делова Србије, али и иностранства. Захваљујемо се свима који су учествовали и омогућили нам да уживамо у оволикој разноликости. Према избору Одељења за рад са публиком и односе са јавношћу Народног музеја у Београду, на овом месту објављујемо радове за које верујемо да ће на адекватан начин представити и осликати разноликост ваших размишљања.
Посебну захвалност за учешће дугујемо Андреју Стојанову из Штипа, Северна Македонија, Лејли Лалић из Црне Горе, учитељици II2 Данијели Јеленковић из школе Дубрава и целом одељењу из Књажевца, за 16 радова које смо добили од њих добили :). Никако не смемо да заборавимо најмлађу учесницу, Ему, која са 4.5 године, заиста доста песмица Душка Радовића зна, по којој њена улица носи назив, тако да ће као старија сигурно имати свој став и однос према називу своје улице.
Прошетај мојом улицом
Улица у којој живим налази се у селу Трешњевици и нема име. Она није као улице у граду кроз које пролазе колоне возила. На крају насеља, она се претвара у вијугави пут који, који води у оближња брда. Моју улицу красе дворишта пуна цвећа и куће поређане једна до друге. Поред ње се налазе и малињаци, а понегде и високо дрвеће које прави хладовину. Нема много возила, па је улица често препуна деце која се играју. Најлепша је у лето када сазри малина, и буде препуна пролазника. Моја улица је веома лепа, а била би још лепша, ако би имала име. Замолићу старије да јој дају име, а ја ћу је звати Малинска.
Емилија Поледица III3, ОШ ,,Јездимир Трипковић”, Трешњевица
Све улице у Мачви личе. Ако прођете селима, у сваком ћете запазити исто: пут, а са обе стране кућа до куће. Исто је и у мојој улици у Мачванском Метковићу, селу у срцу Мачве. Куће су нанизане једна до друге, а плотови се једва примећују. Неко ко није из нашег краја, помислио би да више дворишта припада једном домаћинству. Не би много погрешио. Сви у улици се поштују. Још увек постоји моба међу суседима. Заједно су и када је радост и када је туга. Зато се код нас каже: комшија па кошуља. То ми је битније од назива улице.
Младен Ђурђевић III5 , Шабачка гимназија
Прошетај мојом улицом
На први поглед,
моја улица је обична,
и многим другима слична,
али она има посебно место
у мом животу
и незаменљиву лепоту.
Када сам био мали,
није ми било јасно,
зашто улица носи име,
по Милошу Црњанском.
Али нисам морао,
дуго да чекам,
да сазнам да је он,
један од најбољих писаца XX века.
Његова су дела,
благо за нацију,
и многи су у њему
пронашли инспирацију.
Његови романи и књиге,
решавају ме сваке бриге.
И сада након ове приче,
схватили сте, да моја улица
и остале не личе.
А кад не идете на посао,
у школу и немате неку другу „сметњу“,
пођите мојом улицом у шетњу.
Реља Царић II1, Пета београдска гимназија
Ментор: Виолета Кецман
Прошетај мојом улицом
Живим у једној сеоској, али веома симпатичној улици – улици Ђуре Сиљановића. О особи по којој моја улица носи име не могу пуно рећи, осим да је учествовао у Другом светском рату и да је био борац. Иако сам уложила много труда да сазнам нешто ближе о Ђури Сиљановићу, читајући многе записе и чланке о народним херојима, нисам ништа више сазнала. Распитивала сам се и код старијих људи, али ни они нису били боље упућени. Изгледа да је овај народни херој права енигма за савремене генерације и требало би му указати веће поштовање и част.
Ана Милинковић, VIII разред
Моја улица
Живим у Улици оморика. Рећи ћете да је назив необичан, можда… Али, прве комшије су ми улице Бреза, Липа, Јасена, Кестенова и тако даље. Ово су необичне улице пуне зеленила и високих стабала у прелепом крају који се зове Церак. Не могу се похвалити знаменитостима и славним именима, али могу прелепом природом и чистим ваздухом. У мојој улици расте много четинара и то баш оморика, које нам поклањају лепу хладовину. То ме асоцира на планински пејзаж. Понекад имам утисак да сам на Копаонику, поготово када је цео крај под снегом. Свуда око мене су високи четинари и један много леп паркић у којем шетамо љубимце и виђамо веверице и мале јежеве. Пошто живим на последњем, трећем спрату, када изађем на терасу, имам утисак као да живимо у кућици на дрвету. Прелепо је. Тада се насмејем, уживам у погледу и још више волим моју улицу❤️
Вера Вучићевић, VI4
Литерарна секција ОШ „Никола Тесла“, Раковица, Београд
Ментор: Александра Дракулић
Улица којом радо шетам је чаробна. То је Скадарска улица. Налази се у срцу Београда. Та мистична, уска улица, дугачка петсто метара, прекривена калдрмом којом су корачали наши чувени писци, песници, глумци, боеми, постала је незаобилазна туристичка атракција. Када падне мрак и зачују се тамбурице из познатих кафана, осети се њен дух који нас опчини и пробуди у нама и понос и жудњу за лепотом. Понос је тај који преовладава, понос јер ходам улицом којом су ходали Ђура Јакшић, Момо Капор, Добрица Милутиновић и многи други, знани и незнани уметници, а жудња за таквим људима не јењава.
Ивона Абадић III2, Прва економска школа
ПРОШЕТАЈ МОЈОМ УЛИЦОМ
(Цара Душана, Нова Пазова)
Прошетај путем где опада лишће,
Док осећа се мирис већ позног лета
Овде настале су разне приче
У сенци овог чудног уличног светла.
Угледаћеш ауте који пролете за час
Неки необичан, нервозан свет
Видећеш клупе које су спојиле хиљаде нас
И тек по који згажен увели цвет.
Видиш и стари дедин кестен пред кућом
Он упознао је на хиљаде лица
Окружен је сталном буком
Наслушао се на хиљаде људских прича.
Сад гледа и тебе док пролазиш туда
Тужан што ниси више оно мало дете
Већ пролазиш одрастао овуда
Гледајући крошње што те на дењињство сете.
Док ветар пирка у јутарњим сатима
И чује се нервозан лавеж луталица
Поштар тихо чека на вратима
Таква вам је ова бучна, главна улица…
Песма је посвећена улици Цара Душана у Новој Пазови, у којој живим од рођења.
Марија Катић, Гимназија „Бранко Радичевић“, Стара Пазова
Прошетај мојом улицом
Шетао је Кнез Михаиловом, упутио се ка Тргу републике. Очи су му зверале по зградама те улице. Осврнуо се иза себе и угледао Калемегдан. Тамо је оставио српске сељаке чији смртни крици још увек испуњавају његове уши. Поново се загледа у зграде. У њима је видео аустријске мајсторе који очајнички покушавају да Запад Европе доведу међу народ већ научен на Блиски исток. Језа га је ухватила при помисли на своје претке. Место на ком је стајао означавало је сукоб две империје за његов народ. Иако су две љуте стране побеђене, њихови трагови још увек су ту, у Кнез Михаиловој.
Марјановић Милица, I разред, Филолошка гимназија, Београд
Прочитајте више