У оквиру сталне поставке Народног музеја, постоје динамични сегменти у којима се излажу радови на папиру који се смењују након неколико месеци. У уторак, 19. марта у 13 часова се на првом спрату изложбеног простора Народног музеја отвара нова поставка Низоземска графика из колекције Народног музеја у Београду.
У оквиру кабинета графике Народног музеја чува се 200 радова низоземских уметника насталих у периоду од почетка XVI, завршно са првим деценијама XVIII века. Овом приликом биће изложено 96 радова по избору др Драгане Ковачић, кустоскиње Збирке цртежа и графика страних аутора у Народном музеју.
Уметност графике је током шеснаестог века постала једно од главних упоришта низоземске културе. Развој графике је у Западној и Северној Европи текао независно у односу на друге ликовне гране, а темељио се на искуствима графичке продукције и њене друштвене функције која се формирала у последњим деценијама петнаестог века. Графички лист постаје уметнички предмет особене естетике коју успостaвљају Маркантонио Рајмонди и Албрехт Дирер. Њихов, нешто млађи савременик, Низоземац Лукас ван Лејден, уметнички се образовао у медију графике. Ван Лејденова уметност је била заснована на хуманизму, слободној интерпретацији тема, оригиналности, иновацијама и сталним истраживањима у граверству, као и на перфекционизму изведбе и штампе, због чега је постао један од водећих графичара свога доба. Са Ван Лејденом је низоземска графика стекла међународну репутацију, а знатно је утицао и на следеће генерације својих сународника, пре свега Хендрика Холцијуса, Жака де Хејна II и Рембранта.
У области између река Мезе, Шелде и Рајне, од XV до XVIII века, развила се специфична култура, утемељена на касном средњем веку и развијеним градовима, попут Брижа и Гента, где се већ у XIII веку формирала грађанска култура и начин живота са јаким еснафским удружењима банкара и трговаца, која парирају моћи владара и који имају свој укус и потребе за уметношћу. Ова култура је у периоду од XVI до XVIII века изродила особену уметност, као плод изузетно живих друштвених активности, са великим прометом људи, робе и уметности. У XVI веку је посебно значајан центар био Антверпен. Људи су се кретали и мигрирали из многих разлога: због ратова, економских фактора, вођени знатижељом за уметношћу хуманистичко-ренесансних идеја које су тражили у Италији, а кретали су се унурат ове области и према Италији, Француској, Енглеској, као и Немачкој, што је био амбијент и предуслов овако разноврсне и богате уметничке продукције.
Низоземске графике из Народног музеја су набављане највећим делом из откупа после 1945. године. Највећа је била колекција Јелене Стефановић-Сакеларидес, затим Звонка Свитличића, др Хенриха Ледерера и других.