Плочник

Археолошки локалитет Плочник налази се у истоименом селу, недалеко од Прокупља, око 250 км југоисточно од Београда.

Локалитет је откривен приликом изградње пруге 1927. године, када је пронађена једна остава бакарних предмета. То је привукло велику пажњу стручњака, те је исте године др Миодраг Грбић започео заштитна ископавања. Др Блаженка Сталио је од 1960. до 1978. године, с прекидима, вршила систематска ископавања. Нова ископавања су започета 1995. године, под руководством мр Душка Шљивара (d.sljivar@narodnimuzej.rs) и Јулке Кузмановић-Цветковић из Народног музеја Топлице из Прокупља. Од почетка до данас овај локалитет истражује Народни музеј у Београду, а ископавања у последњем циклусу врше се у сарадњи с Народним музејем Топлице из Прокупља, и то у оквиру пројекта Археометалургија винчанске културе.

Плочник је локалитет с богатим културним слојем и континуитетом насељавања, од самих почетака винчанске културе. Анализама угљениковог изотопа добијени гранични датуми иду од 5300/5200. до 4600. година пре нове ере.

Пољопривреда и сточарство су једне од главних привредних грана у животима неолитских становника Плочника. За овај период карактеристични су и лов и риболов, као и сакупљање дивљих биљака. Користили су разне материјале у производњи свакодневних предмета. Пронађени су предмети од кости, рога животиња, окресаног и глачаног камена, шкољки, бакра, али је ипак највећи проценат оних од керамике (неки стручњаци неолит називају и добом глине). Најбројнији су остаци керамичких посуда чија је функција разноврсна, али има и тегова за разбој, за рибарске мреже, накита, пршљенака, глачалица и других артефаката. Најатрактивнији предмети од глине су вероватно они који су служили у ритуалне сврхе – жртвеници, ритуалне посуде, фигурине – антропоморфне, зооморфне или комбиноване (са одликама и људи и животиња). Занимљив је налаз главе керамичке фигурине великих димензија. Њена висина је око 30 цм, тако да се претпоставља да би у пуној величини, под условом да представља целу људску фигуру, била висине 150-160 цм.

Куће се не могу јасно дефинисати, али се претпоставља, да су биле мањих димензија, 6-7 x 4-5 м, а вероватно су имале једну просторију.

Још од најранијих истраживања, Плочник је познат у европској археологији по значајном металуршком садржају. Током ранијих истраживања, пронађене су четири оставе, са око 50 предмета од бакра. Новим истраживањима пронађено је још бакарних предмета. Репертоар је изразито широк – секире, длета, игле, наруквице, комад бакарног лима, па чак и ингот (полуготов производ који је углавном спремљен за транспорт и израду предмета на неком другом месту).

Још један од куриозитета овог локалитета јесте да је још 1928. године постао синоним за целу фазу касне винчанске културе, те се тако и добила хронолошка одредница Винча-Плочник. Сам овај податак говори нам колико је Плочник важан у европској археологији.