Дневник Михаила Валтровића
У Народном музеју се чувају 4 свеске дневника Михаила Валтровића. Овде објављујемо два листа из једне од свезака:
Опис митрополитске митре (капа/круна коју носи Православни Архијереји на глави током богослужења), која се у тренутку бележења страница Валтровићевог дневника (25. септембар 1881. године) налазила у Саборној цркви у Карловцима. Звезда митре као и украси су израђени од позлаћеног сребра. На слици су приказани делови украса круне рађени техником филиграна и емајла, као и натпис који се налазио на обручу.
Опис панагијара из манастира Крушедол (12. октобар 1885. године), од позлаћеног сребра на коме је такође употребљена техника филиграна и емајла.
Михаило Валтровић (1839–1915)
1881–1905.
Валтровић је био први професор археологије на Великој школи, утемељивач српске археологије и музеологије, члан Српске краљевске академије, први управник Народног музеја од раздвајања са Народном библиотеком. Оснивач је Српског археолошког друштва 1883, и покретач првог стручног часописа Старинар, чији је и уредник од 1884. до 1907. године. Као чувар Народног музеја, Валтровић поставља темеље Музеја као модерне установе заштите културног наслеђа. Са образложењем да се „стане на пут… самовољном уништавању старина и њиховом извозу ван земље“, Валтровић подноси Пројекат закона о историјским и уметничким старинама у Србији. Већ 1882. године приређује прву јавну изложбу скулптура Петра Убавкића, а крајем исте године, на вест о смрти Катарине Ивановић, излаже 23 њене слике.Поред „стручног списка“ свих предмета, Валтровић није запостављао ни припрему стручног каталога за музејску публику Почетком 1900, Музеј добија и званично одобрење за реализацију изложби и штампање каталога, а први стручни каталог био је Опис ствари из заоставштине Вука Стефановића Караџића. Почетком 1904. године, дугогодишњи радови на сталној поставци су окончани, те је и Музеј укључен у програм прославе стогодишњице Првог српског устанка.