Медицинска кутија лекара у рудничкој области
Римска медицина била је заснована на искуствима грчких лекара, чија се лекарска пракса темељила на сопственим и на искуствима источњачке медицине. Пре доласка грчких лекара лечење се базирало на религији и магији. Грчки лекари, махом робови, ослобођеници, доносе нове погледе на настанак и развој болести. Постоје специјализовани хирурзи, интернисти, неуролози, гинеколози, окулисти, дентисти. Они се удружују у стручна удружења звана колегији, а осим цивилних формира се професионална војно медицинска служба. Војни лекари имали су посебан статус у друштву. Фармација се није развила у посебну грану, јер су лекари уједно били и фармацеути. Најпознатији лекар антике био је Гален, који је својим искуством унапредио медицину, посебно знањем из анатомије.
„Кунем се Аполоном лекаром, Асклепијем, Хигијом и Панакејом и за сведоке узимам све богове и све богиње, да ћу се у складу са својим способностима и расуђивањем држати ове заклетве… да ћу подучити овој уметности без наплате или писане обавезе… све што сазнам приликом вршења моје професије… пословања са људима… чуваћу као тајну и никада нећу открити.“ Ово је део из заклетве чувеног старогрчког лекара Хипократа, на коју су се заклињали како његови ученици, тако и лекари вековима, а и данас се у нешто измењеној форми лекари придржавају основних начела његове заклетве. Ескулап се заклиње Аполону, који је по митологији бог лепоте, светлости али и бог медицине, исцељења, прорицања, његовом сину Асклепију такође повезаном са исцељењем и медицином, као и Асклепијеве ћерке Хигија и Панакеја. Асклепијев атрибут је змија, симбол здравља, а његове скулптуре са змијом се и данас могу видети у апотекарским установама. Његови свештеници били су и лекари са богатим знањем из области хирургије и лечења.
Медицина у римским провинцијама била је развијена како у градским центрима, тако и у рудничким областима као што је Космај, судећи по постојању болнице (lat. valetudinarium) у оквиру стојничког утврђења, центру области, коју је подигао Тит Бебенијус командант коњичке јединице II Aureliae novae 179. године. У области где се прерађивала руда олова и сребра, постојање војне болнице, војних, сигурно и цивилних лекара који су имали своју приватну праксу, била је неопходна због константне опасности од упада варвара, велике смртности услед тешких услова рада, епидемија…
Брачни пар лекара Софија и Милојко Дуњић, поклонили су 1976. године Народном музеју предмете који потичу са Космаја. Између осталог даровали су и медицинску кутију од бронзе (lat. loculis depromit eburnis) која потиче из II-III века. Њена унутрашњост подељена је на четири преграде – касете. Свака од ових касета има свој поклопац са дршкама које су везане шарниром за унутрашње зидове кутије. На кутији се налази поклопац који се увлачи у жлебове са обе дуже стране. Мали поклопци и дно декорисани су паралелним урезаним линијама које формирају правоугаонике. Овакви примерци најчешће су рађени од бронзе или у комбинацији бронзе и дрвета, мада постоје и они прављени од сребра и слоноваче. Веће кутије имају два нивоа, при чему су на горњем држани инструменти (сонде, игле, скалпели, спатуле), а у доњем, лекови у преградама. Типична је лекарска кутија која је служила за ношење медикамената (таблета, масти, лекова у виду праха), лековитог биља и инструмената. Лекари (који су истовремено били и фармацеути) користили су и скалпеле, ножеве, кљешта, кашичице, стилусе (који су примарно употребљавани за писање, али и у медицини).
У збирци Дуњић и Космај Народног музеја у Београду чува се неколико оваквих примерака од којих је најзанимљива уникатна кутија цилиндричног облика са представом Харпократа. По веровању Грка и Римљана, он је египатски бог ћутања, што се поклапа са основним принципима лекарске етике од антике до данас. Међу поклонима брачног пара Дуњић су и медицинско-фармацеутски и козметички инструменти (сонде, игле, огледала, кашичице и стаклене тордиране стругалице за мешање при изради крема и помада, камене палете за ситњење препарата), који већином потичу из девастираних гробова са космајских некропола. Претпостављамо да је медицинска кутија власништво лекара-фармацеута који је обављао службу у рудничкој области, а која је похрањена у његов гроб како би му, по веровању, и даље користила у загробном животу.
др Мирјана Глумац
кустос Збирки Дуњић и Космај