Настанак и почеци европске цивилизације какву данас познајемо тесно су повезани са догађајима на тлу данашње Србије. Према ономе што данас зна наука, на узаном простору ђердапске клисуре дошло је пре нешто више од 8 хиљада година до првих сусрета између староседелачких рибара и сакупљача (Лепенски вир, Падина, Хајдучка воденица, Ајмана) и дођоша из Анадолије, који су изгледали другачије и водили сасвим другачији живот. Прошле године, потврђена је геномски и прва генерација деце рођене у заједничком животу на обалама велике европске реке. Само који век касније, на територији читаве Србије и Балкана живи већи број неолитских села, чији становници мењају природу око себе и прилагођавају је новом животном стилу, земљорадничком и сточарском.

Ископавања 30-их година прошлог века у селу Старчеву крај Панчева открила су по први пут остатке таквог једног важног села, према коме је добила назив и читава култура најранијих Европљана, са средиштем у српском Подунављу и централном Балкану. Веома рано је ова археолошка култура постала светски позната по карактеристичној сликаној грнчарији, на „трпезаријским“ посудама необичних облика и украса.