Дан Музеја Вука и Доситеја обележиће се отварањем изложбе Испричана Непричава: поводом сто година од рођења писца Борислава Михајловића Михиза (1922 – 1997) и сликара Миодрага Миће Поповића (1923 – 1996). Изложбу и пратећу публикацију реализовали су музејски саветници Музеја Вука и Доситеја Народног музеја Србије, Елиана Гавриловић и Миодраг Томић, имајући у виду пре свега историјско време и околности у којима су на својствен начин, Поповић визуелним изразом а Михиз писаном речју, обележили изузетно стваралаштво и драгоцено пријатељство.

Пре седам деценија отварањем изложбе слика Село Непричава представљени су радови Миће Поповића. Била је то прва гостујућа изложба у новооснованом Музеју Вука и Доситеја, у којем је млади писац, есејиста и будући критичар Михиз, био кустос асистент. Изложбу је отворио управник Музеја, Ђуро Гавела, а јавности се обратио и Михиз, који је, том приликом, за стваралаштво свог пријатеља и кума, између осталог, рекао: „да Мића слика земљу Србију племенитим спојем најбољих наших ликовних традиција и духом модерне сликарске уметности.“

Изложбом и пратећом публикацијом „Испричана Непричава: поводом сто година од рођења писца Борислава Михајловића Михиза (1922 – 1997) и сликара Миодрага Миће Поповића (1923 – 1996)“ су обухваћени рани радови Миће Поповића, насталих педесетих и шеседесетих година из Збирке југословенског сликарства 20. века Народног музеја Србије, Ликовне збирке Музеја Вука и Доситеја, Сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, при Центру за културу „Вук Караџић“, Лозница, Српске читаонице у Иригу, колекције породице Поповић и заоставштине Борислава Михајловића Михиза.