ЕДИТ МАКЕДОНСКА, виолина и ГОРАНА ЋУРГУС, харфа
Aтријум Народног музеја, петак, 22.03.2019., у 20 часова
ПРОГРАМ:
- Петар Стојановић – Романса
- Александар Вујић – Аргентински танго
- Војкан Борисављевић – Папирни змај
- Александар Симић – Two morning pieces
- Александар Симић – Few words to the One upstairs
- Александар Симић – Dream pedlary
- Илија Маринковић – Легенда
- Мирјана Живковић – Ађитато
- Душан Оморац – Ђангo
- Џорџ Гершвин – Рапсодија у плавом
Дуо “ЕДИТ” постоји од 2011. године и до сада је остварио низ запажених наступа : на отварању Фестивала харфе у Београду, фестивалима у Убу, Панчеву и Софији, и многе друге. Репертоар дуа је веома разнолик, од виртуозних дела, популарне класике, евергрин музике, као и дела српских композитора, од којих су нека написана специјално за тај дуо. Удружење харфиста Србије, Удружење музичких уметника Србије и Сокој препознали су значај овог дуа и допринос који даје очувању и неговању српске баштине и културе.
Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке Дијане Рапонђијеве-Стојановић, а дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике у Пловдиву, где је била ангажована као асистент на тамошњем Факултету за музику и игру. Стекла је и диплому соло певања у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Радила је као професор виолине у музичким школама „Јосиф Маринковић“ и „Владимир Ђорђевић“ у Београду, као и професор виолине и читања с листа на Академији лепих уметности у Београду. Као концертмајстор била је ангажована у Македонској Опери и Балету у Скопљу, у операма у Варни и Пловдиву (Бугарска), као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године до данас ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Оснивач је Гудачког квартета „Едит“ (2000). Од многих концерата овог састава издвајају се они на међународним фестивалима у Бугарској 2005. и 2006. године. Ангел Шурев је за овај састав аранжирао Маснеову оперу „Дон Кихот“ и она се, са Живаном Сарамандићем у насловној улози, одржала две године на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду; такође су учествовали у извођењу камерне опере „Романса“ Игора Ранковића, под диригентском палицом Ђорђа Станковића. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Словачкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој,
Бугарској, Мађарској, Португалији, Швајцарској, Јапану, Данској и САД и Италији (Пучинијев оперски фестивал у Торе дел Лагу, 2017.)
Горана Ћургус је студирала харфу на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирала и магистрирала у класи проф. Милице Барић. Дуги низ година била је стални сарадник Београдске филхармоније, Војвођанског симфонијског оркестра, Симфонијског оркестра РТС и других реномираних оркестара. Стално је запослена у Народном позоришту. Освајала је прве и специјалне награде на републичким и савезним такмичењима, међународном такмичењу „Петар Коњовић“. Награду „Златни Анђео“ за најбољег младог музичара у Србији добила је 1994. године. Између 2009 и 2015 је била члан музичко-концептуалне групе Секндхендерс са којом је учествовала у пројектима: Представа за музику (2009), Нежно,нежно, нежније (2011), 6 (не тако) лаких комада (2012), Три(п)биина (2014). Последњих година сарађује са мецосопраном Наташом Јовић –Тривић, као и обоисткињом Маријом Лазић. Ова два дуа представила су се концертима у просторима Београдске филхармоније, Музеја Народног позоришта, УК Пароброд. Са харфисткињом Миланом Зарић извела је 2015. године премијерно Штокхаузенову композицију за две харфе и гласове „Радост“. Од 2013. до 2017. године води музичке радионице на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, под покровитељством Секретаријата за културу града Београда. Члан је Удружења МОТО (Музичко оперско театарске организације) са којом је учествовала у многобројним пројектима, као што су: ”Светлост музике”, “Метохијски мај”, ”Камерна музика Лучана Бериа”, „Дар различитости“, „Мистична шума Вила Лобоса“, и други.