Како је откупљена Реноарова ,,Купачица“?
Јула 1935. године се Народни музеј у Беораду, тада под називом Хисторијско-уметнички музеј, пресељен и спојен са Музејем савремене уметности, припремао се за ново поглавље, за свечано отварање у згради Новог двора. Увећани Народни музеј постојаће непуних десет година (март 1935-децембар 1944.) под именом Музеј кнеза Павла.
Међу првим откупљеним сликама за музеј у новој згради била је Купачица, уље на платну Огиста Реноара и данас једно од најрепрезентантивнијих дела Народног музеја. Слике из Реноаровог позног периода, а Купачица је настала приближно 1915. године, биле су високо вредноване и током уметниковог живота. У време кад се београдски музеј припремао за ову набавку на лицитацији у Паризу, сликар већ шеснаест година није био међу живима и његови радови су имали значајну тржишну вредност.
Да би се значајни откуп остварио, поред наменских средстава за откупе којима је музеј располагао новац се прикупљао и добровољним прилозима. Поред тога, директор музеја, Милан Кашанин је ванредно затражио од надлежног министарства, још трећину потребне суме.[1]
Започети овако амбициозно попуњавање колекција новоотвореног музеја био је не само интерес управе Музеја кнеза Павла оличене у личностима самог кнеза и директора Милана Кашаннина, већ и државе која је одобрила додатни кредит и слика је као парадигма будуће сталне поставке стигла у Београд, спремна за свечано отварање. Музеј је трасирао путању развоја, усмерену пре свега ка сликарству на линији европског умереног модернизма.
Под будним покровитељством Кнеза Павла, ова куповина је остварена преко Управе Двора.[2] Да би се боље разумео овај велики почетни корак, довољно је упоредити трошкове адаптације зграде Новог двора за потребе Музеја, за које је Држава издвојила 600.000 динара, где цена Купачице представља скоро четвртину ове суме – да би се стекао утисак какву је подршку државе уживао Музеј кнеза Павла. Та врста подршке, која се препознаје из времена Музеја савремене уметности (1929-1935), који је такође био под покровитељством кнеза Павла, у тренутку спајања са Народним музејем, само се додатно интензивирала.
Лидија Хам Миловановић
[1] АНМ, 1935, Музеј кнеза Павла бр. 329 од 29. јуна.
[2] АНМ, 1935, Допис министарства просвете П.Бр. 28563, од 24. јула 1935. Музеју кнеза Павла са извештајем о налогу за исплату додатног кредита од 18.375 француских франака Управи Двора, за набавку слике О. Реноара, Купачица (у динарској противвредности 53.287 динара). Укупна цена слике је била 132.820 динара.
АЈ 66-570-907 фонд Министарства просвете Краљевине Југославије. Министарство просвете Краљевине Југославије Одељењу државног рачуноводства, за Главну државну благајну П.Бр. 20.201, од 18. јула 1935. Налог за исплату 18.375 француских франака Управи Двора, за набавку слике О. Реноара, Купачица. Пуна цена слике била је 45.800 француских франака, (100 франака вредело је 290 динара).
